10 godina je trajala neka vrsta medijske pripreme u Srbiji , pogotovo od 1988. do 1991., kada je srpski narod pripreman za nešto što će tek doći, kako je rekla, "tako što se ponovo najavljivao genocid , pre svega u Hrvatskoj i Bosni, ustvrdila je Biserko

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko svedočila je 4. marta ove godine iz zatvorenih vrata Međunarodnog suda pravde u Hagu kao ekspert u korist Zagreba protiv Beograda zbog genocida koji su Srbi navodno počinili na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. godine. Njen iskaz bio je po embargom do danas.

Biserko je u svom svedočenju rekla da je Ustav Srbije iz 1990. godine bio prvi secesionistički dokument, ali je izbegla da odgovori da li je proglašenje suvereniteta Slovenijei ste godine bilo secesionističko.

Ona je navela da je JNA 1990. godine de fakto postala srpska armija i da su to u svojim knjigama priznalii Veljko Kadijević i Branko Mamula dok je sam hrvatski tim u Hagu tvrdi da je JNA postala srpska vojska 1991. godine.

Kako je Biserko ustvrdila, 10 godina je trajala neka vrsta medijske pripreme u Srbiji, pogotovo od 1988. do 1991. godine, kada je srpski narod pripreman za nešto što će tek doći, kako je rekla, "tako što se ponovo najavljivao genocid, pre svega u Hrvatskoj i Bosni". Insistirala je da je srpski narod žrtva obe Jugoslavije.

"Ta kampanja je pokazala šta se sprema", rekla je Biserko, odgovarajući na pitanje advokata Novka Lukića, člana srpskg tima. Ona je objasnila da takav stav bazira na deklaraciji partija poput SPO i SRS, na izjavama brojnih akademika i profesora te drugih javnih ličnosti u Srbiji. Istakla je i Memorandum SANU kao dokument koji je zaokružio ceo taj pogled o krizi u Jugoslaviji.
srbija-hrvatska-hag-haski-tribunal-tuzbe-rasprava.jpg
Fonet Ap 


Takođe, kao argumente za tumačenje raspoloženja u Srbiji pozivala se na intervju Dobrice Ćosića u Politici (1991) , kao i na ono što je u Ustavu 1974. godine govorio i posao akademik Mihailo Đurić.

Predsednica Helsinškog odbora je svoju tvrdnju da je srpsko rukovodstvo kontrolisalo većinu u Vojvodini, na Kosovu i u Crnoj Gori, objasnila time da je srpska vlast imala kontrolu nad 4 glasa pa je zbog srpske blokade prestalo funkcionisanje savezne države.

Tokom ispitivanja govorilo se i o poznatoj rečenici koju je 1991. godine izgovorio tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić: Mislim da saobavio svoj zadatak- Jugoslavije više nema.

Biserko je, uz opasku da je Mesić bio predsednik Jugoslavije koji de fakto nije bio predsednik Jugoslavije, rekla da je Mesića instalirala međunarodna zajednica, međunrodna trojka, i da nije imao nikakve ingerencije ni kontrolu, recimo nad JNA.

Ona je na pitanje Lukića ko je dao zadatak Mesiću da rasturi zemlju, Biserko je odgovorila da je rečenica koju je on izgovorio irelavantna s obzirom na ono što se dešavalo od Titove smrti pa do 1990. godine u samoj Srbiji i pripreme koje su vođene kada nijedna druga republika nije bila angažovana u tome.

Kako je rekla, u to vreme nijedna druga republika nije razmišljala o odvajanju i odlasku iz Jugoslavije.

(Politika)