Rusi i Nemci: Ispravan stav Srbije prema Krimu

Moskva zadovoljna obećanjem da Srbija neće preduzeti ništa što bi pokvarilo odnose s Rusijom, a Berlin principom buduće vlade da će poštovati teritorijalni integritet svake zemlje

Politika balansiranja prema Moskvi i Briselu, za koju se povodom krimske krize založio prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, juče je dobila visoke ocene onih na koje se ta politika neposredno odnosi - Rusije i Nemačke.

Razumeju Srbiju

Dvojica diplomatskih predstavnika - Aleksandar Čepurin, ruski ambasador, i Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke, izjavili su da je za njihove zemlje odnos Srbije prema krimskoj krizi prihvatljiv.

Čepurin je kazao da je reagovanje Srbije na događaje na Krimu ispravno i da ne šteti odnosima Beograda i Moskve.
- Srbija je poručila preko svojih lidera da neće učiniti ništa što bi pokvarilo odnose sa Rusijom. Mi smo time zadovoljni - naveo je Čepurin.

Vilhelm je juče rekao da je Nemačka zadovoljna stavom Srbije prema situaciji na Krimu i dodao da on lično razume poziciju Beograda.
- Zadovoljni smo izjavom (prvog potpredsednika vlade) Aleksandra Vučića da će buduća vlada poštovati teritorijalni integritet svake zemlje. Primili smo k znanju da Srbija neće uvesti sankcije prema Rusiji. Nije na meni da to komentarišem, ali mogu da razumem tu poziciju jer ni EU nije uvela sankcije Rusiji - rekao Vilhelm.

Poštovanje principa

Čepurin je bio jedan od učesnika u debati „Kosovo - Krim“ u beogradskom Medija centru, dok je nemački ambasador na Univerzitetu „Singidunum“ držao predavanje o nemačko-srpskim odnosima.

Čepurin je juče rekao i da je Rusiju nemoguće uplašiti sankcijama i da bi Moskva i Beograd trebalo sami da odlučuju šta je u njihovom interesu ili šta nije. On je kazao da je u slučaju proglašenja nezavisnosti Krima od Ukrajine i prisajedinjenja Rusiji u potpunosti poštovana procedura i da je proces obavljen u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, dok taj princip na Kosovu nije poštovan.
- Ako je verovati nekim visoko pozicioniranim zvaničnicima, i na Kosovu je održan referendum - naveo je Čepurin, aludirajući na izjavu američkog predsednika Baraka Obame da je Kosovo steklo nezavisnost na referendumu organizovanom uz pomoć UN i susednih zemalja, iako takvog referenduma, uistinu, nije bilo.

Ruski diplomata je još kazao da živimo u svetu dvostrukih aršina, što je potvrđeno na primerima Krima i Kosova, ali i u mnogim drugim krizama u svetu.

Pragmatičan stav

Vilhelm je na predavanju studentima rekao da je za Nemačku „Srbija ključna zemlja u regionu“ i da ona ima „jak interes da Srbija bude stabilna zemlja i postane članica EU“.
- To je važno za strane investicije, ali i za samu Srbiju i njene građane - naveo je on.

Nemački ambasador rekao je da bi Nemačka bila zadovoljna ako bi želja srpske vlade za učlanjenje zemlje u EU do 2020. postala realnost, ali je naglasio da to zavisi pre svega od Srbije.
- Zadovoljni smo što je Srbija počela pregovore sa EU, u toku je skrining proces i nadamo se da će prva poglavlja moći da budu otvorena do leta - rekao je Vilhelm.

Dragomir Anđelković, politički analitičar i jedan od učesnika na pomenutom skupu, u razgovoru za Kurir kaže da je Srbija zauzela dobar, pragmatičan stav.
- Stigle su pohvale iz Rusije za Aleksandra Vučića i ceo naš vrh zbog stava koji je Srbija zauzela. To je izvanredan potez, Rusija nam je praktično zahvalna za to. I Nemačka nam to neće zameriti - kaže Anđelković.

Kada je reč o poređenju Krima i Kosova, ovaj analitičar navodi da se ti primeri ne mogu izjednačavati jer je u slučaju Kosova načinjena klasična agresija, dok u slučaju Krima nije ispaljen nijedan metak.