Bivši član Predsedništva SFRJ tvrdi da BIh žele da demontiraju ključnom tezom da države ovde nikad nije ni bilo, da su ovo samo neke provincije u kojim su oduvek živeli samo „zalutali“ Srbi i Hrvati, dakle pripadnici naroda iz susednih država. Oni negiraju i identitet bošnjačke nacije i večito pokreću neke „istrage poturica“, samo da bi falsifikovanim tvrdnjama navukli vodu na svoj mlin regionalne hegemonije, kaže Bogićević

BANJALUKA - Bivši član Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Bogić Bogićević tvrdi da, kako kaže, formulu za BiH zemlju "znamo još od vremena ZAVNOBiH-a i da je ona sadržana u određenju da Bosna i Hercegovina nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska, kako su tada nazivani Bošnjaci, nego i srpska i muslimanska i hrvatska.

"Ona je programirana kao zbratimljena zajednica u kojoj će biti osigurana puna ravnopravnost pripadnika svih naših naroda", kaže Bogićević i dodaje:

"Politikama koje su želele da razbiju Bosnu i Hercegovinu, od čega još nisu odustale, ne odgovara potvrda istorijskog kontinuiteta naše državnosti. Oni žele da je demontiraju sa ključnom tezom da države ovde nikad nije ni bilo, da su ovo samo neke provincije u kojim su oduvek živeli samo „zalutali“ Srbi i Hrvati, dakle pripadnici naroda iz susednih država. Oni negiraju i identitet bošnjačke nacije i večito pokreću neke „istrage poturica“, samo da bi falsifikovanim tvrdnjama navukli vodu na svoj mlin regionalne hegemonije", kaže on.

"S njima ne vredi diskutovati. Oni i sami znaju da ne govore istinu. Njima je bitan interes, u ovom slučaju politički i nacionalistički, da otmu nešto tuđe i da to ispadne kao vraćanje nečega što im je, navodno, uvek i pripadalo. Takvi političari i sejači zavade s vremena na vreme misle da je došao njihov trenutak u kojem će BiH podeliti i upokojiti. U tome neće uspeti ukoliko ovde budu dovoljno jake snage koje istinski poštuju i žive pomenutu formulu po kojoj BiH nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska nego i srpska i muslimanska i hrvatska".

O višegodišnjim navodima Milorada Dodika o mogućoj secesiji i poređenju sa Krimom, kao i zahtevima za uspostavljanje ekskluzivno hrvatske teritorije, Bogićević navodi da su to politike podela, odvajanja i pripajanja koje misle da je BiH izgubila svoju supstancu i da joj nedostaje samo završni udarac.

"Dodik je u tome i uporan i raznovrsan. Dešavanja na Krimu samo su jedan od povoda za njegove političke snove. Tako nekada nije ni govorio niti delovao. Učinke tog separatizma ne treba meriti po jačini glasa kojim te parole izvikuje Dodik. Mislim da se stvari pomalo menjaju i da takve ideje iza sebe više nemaju masu kakvu su imale pre 10 godina, a pogotovo pre dve decenije, ni u RS, niti u Srbiji", kaže Bogićević.

Navršile su se 23. godine od Bogićevićevog „Ne“ na sednici Predsedništva SFRJ kada je onemogućio uspostavljanje vojne uprave u Sloveniji i Hrvatskoj i smene rukovodstava BiH i Makedonije.

"Sednica je održana u vreme velikih demonstracija u Beogradu, i to u faktičkoj ilegali, na tajnom komandnom mestu JNA. To je bio dan kada je trebalo doneti, formalno, odluku o povišenoj borbenoj gotovosti JNA. Ipak, kao što se kasnije moglo videti iz brojnih memoara, bilo je planirano da se uvede vojna uprava u Hrvatskoj i Sloveniji, a vojno-političkim merama trebalo je srušiti rukovodstva u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Ja sam, u nedostatku želje tadašnje tronacionalne koalicije u BiH da sa mnom komunicira, odlučivao u skladu sa svojom savešću, imajući stalno u vidu da predstavljam celu BiH i njene građane, bez obzira na naciju i veru. Trebalo je, dakle, doneti odluku o povećanju borbene gotovosti, to jest odluku o ratu, o početku rata već 12. marta 1991. godine. Razmišljao sam: Protiv koga taj rat treba da se vodi? Niko Jugoslaviju nije napao ni spolja niti iznutra. Zar protiv nas samih da povedemo rat? Bio sam siguran da za takvu odluku neću glasati – ni po cenu života. Nisam dao svoj glas tom mračnom planu, iako sam bio izložen grubim pritiscima i zastrašivanjima, takođe i nemoralnim ponudama da izdam i svoju republiku i svoju savest za novac i privilegije. Štab Slobodana Miloševića dao je sebi tada deset dana da, kako su planirali – slome Bosanca. Nisu me slomili, a JNA nije zavela vojnu upravu niti izvršila državni udar".

Na pitanje da li se Jugoslavija mogla očuvati Bogićević kaže da je posle bitke lako biti general, i da se zato radije ne bi upuštao u takve ocene.

"Pao je socijalizam i u sovjetskoj i u jugoslovenskoj varijanti. Ipak, siguran sam da te ideje nisu umrle. One će, kroz filozofsko-socijalno delo Karla Marksa, verovatno biti inspiracija nekim budućim generacijama. Naprosto, svet se mora kretati u pravcu pravednije organizacije društva, pogotovo raspodele materijalnih i drugih dobara".