BERLIN: Merkelova zasad ne planira dolazak u Beograd

BERLIN - U nemačkoj vladi za sada nema nikakvih konkretnih planova, niti termina za posetu nemačkog kancelara Angele Merkel Srbiji, rekla je jedna predstavnica za štampu nemačke vlade, povodom spekulacija o mogućoj poseti Beogradu nemačkog kancelara.

Nemački kancelari u novijoj političkoj istoriji nisu baš često posećivali Beograd, a u prilog tome govori i podatak da je između dve posete nemačkih kancelara, Helmuta Kola i Gerharda Šredera, prošlo skoro dve decenije - Kol je, naime, 1985. godine posetio Beograd, a Šreder, zatim, tek 2003. godine.

Merkelova je bila u Beogradu u avgustu 2011. godine, kada je tadašnjem srpskom predsedniku Borisu Tadiću jasno rekla šta očekuje od Srbije i kakav odnos Beograda prema Kosovu i time izazvala pravi "politički zemljotres" u tadašnjoj političkoj eliti Srbije.

Posete nemačkih kancelara se brižljivo planiraju, koordiniraju, analiziraju, unapred jasno znaju, imaju svoj cilj i tok i one, uglavnom, imaju pozitivan rezultat za zemlju domaćina, kao na primer kada je Šreder, kao kancelar, posetio Rumuniju, kada su sklopljeni vredni poslovni aranžmani, a u okviru ukupne bilaterale svoje mesto našli i rumunski studenti na univerzitetima širom Nemačke.

Merkelova, poznata kao racionalna ličnost, koja, bez puno emocija, tehnokratski uspešno vlada Nemačkom i Evropom, poznata je i po dobrom menadžmentu i organizaciji, te je, na primer, znala da treba otputuje u daleku i moćnu Kinu, s kojom Nemačka privreda ima milijarde i milijarde evra prometa, na svega nešto duže od 48 sati.

Ona je krajem leta 2012. godine bila u Pekingu na 32 stepena Celzijusa, iznad dvadesetmilionskog grada bio je oblak smoga, a u gradu - blistave sablje gardista i vojne počasti za Merkelovu, koja je tamo stigla sa najvećom vladinom delegacijom, koju je Kina ikada primila.

To je bila državna poseta u kojoj se radilo o moći i milijardama, jer je Merkel tada u Peking optutovala flotom od tri aviona, sa 150 pratilaca, među kojima je bilo i sedam ministara i čak pet direktora berzanskog koncerna Dax (nemački deonički indeks), a u Kini je održala 22 govora u 75 minuta.

Tu se radilo, pre svega, o harmoničnim privrednim odnosima i za samo nekoliko sati zaključeni su ugovori u visini od pet milijardi evra - s neskrivenim ponosom su tada komentarisali analitičari, navodeći da je Kina kupila 50 "erbas" aviona, a nemački "Folksvagen" tamo počeo da gradi svoj 15. pogon.

Obim robne razmene Nemačke i Kine tada je bio oko 169 milijardi evra, a nemački analitičari su tvrdili da bi Kina, koja ima devizne rezerve od preko 2,5 biliona evra sama mogla da stabulizuje evro i ukazivali na značaj posete Merkelove u upravo u očuvanju stabilnosti evra, a time i Evropske unije.
Ovo je jedan primer kancelarske posete - uspešne, planirane, dogovorene i očekivane.

Kad je reč o onim drugim, iznenadnim i neplaniranim, one, kažu u Berlinu, imaju ili veoma dobre, ili veoma loše posledice.

Šta bi sada, dakle, uopšte mogao biti povod da Mereklova iznenada poseti Srbiju, opterećenu unutrašnjo-političkim problemima vezanim za teritorijalni integritet i povezanim sa planovima da postane član EU?

Na to pitanje diplomate bi mogle odgovoriti - povod bi moglo biti ohrabrenje i jasna i sigurna podrška budućoj vladi Srbije, koju bi Merkelova, posle već dobijenih pozitivnih signala i poseta iz Berlina upućenih Beogradu, mogla definitivno da potvrdi.

Privrednici bi mogli odgovoriti da bi povod iznenadnog dolaska Merkelove mogla biti namera da moćna nemačka privreda sada jedan veći deo svojih para investira baš u Srbiju, seljaci se ponadati kvalitetnom hibridnom semenu i dobroj prodaji svojih proizvoda na nemačkom tržištu, studenti jednostavnijem i lakšem načinu da dobiju mesto na nemačkim univerzitetima...

A skeptici i evroskeptici bi to mogli da obrazlažu na svoj način - pritiskom Berlina da odredi svaki korak na putu Srbije ka EU.
Nešto od toga, ili sve to zajedno, moglo bi biti na stolu, ukoliko se, u nekom trenutku, kancelarka ipak reši da dođe u Beograd.