Budžetska sredstva na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. trošena su nenamenski uz brojne zloupotrebe. Ugovoreni a nikad izgrađeni objekti, putevi koji su i kraći i uži od projektovanih, samo su neki od primera kako je protraćen novac namenjen srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji, stoji u izveštaju

Anketni odbor usvojio je Izveštaj o trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine, koji pokazuje da je bilo zloupotreba i nenamenskog trošenja tog novca.

Odbor je zatražio da se sprovede istraga i ispita krivična odgovornost.

Tokom sednice Odbora, opozicija je zamerala da se izveštaj nije bavio svim malverzacijama, na šta je Momir Stojanović, predsednik Anketnog odbora, rekao da je izveštaj "zagrebao tek vrh ledenog brega".

Jedan od primera zloupotrebe sredstava namenjenih za Kosovo i Metohiju jeste i nikada neizgrađeno naselje za izbeglice u Kosovskoj Mitrovici. Anketni odbor treba da utvrdi na šta je, osim na izlivanje betonske ploče, potrošen novac dat za izgradnju naselja.

Deca koja danas koriste betonsku ploču kao svoje igralište ne znaju da je ona imala drugu namenu. Pre deset godina većina njih nije bila ni rođena kada je ploča izlivena kao temelj za naselje od gotovo osam hiljada kvadrata za smeštaj izbeglica u Kosovskoj Mitrovici.

U četiri lamele nikada se nisu uselili mališani koji su rasli u izbegličkim centrima, a trebalo je za godinu dana i to po ugovoru kojim je Građevinska direkcija firmi "Daki" za izgradnju uplatila avans od čak tri miliona evra.

"Vrednost ugovorenih radova za izgradnju ove četiri lamele iznosila je oko 459 miliona dinara, što je, prema tadašnjem kursu Narodne banke Srbije, iznosilo oko 6.656.000 evra", kaže član Anketnog odbora Dejan Rajčić.

Kada se novčani ugovoreni iznos podeli na broj kvadrata ispada da je vrednost ugovorenih radova po kvadratu bio skoro 850 evra. Realna vrednost izlivene ploče ne vredi više od dva i po miliona dinara.

Gotovo u isto vreme, na susednoj parceli, ista firma bila je podizvođač radova na izgradnji Gerontološkog centra.

Ni temelji nisu postavljeni, ali je, prema ugovoru, kao investitor Međuopštinski centar za socijalni rad isplatio izvođaču firmi "Masters" iz Prištine avans od oko milion i dvesta hiljada evra. Direktor centra Miladin Đurović odgovornost prebacuje na Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.

"Za taj ugovor zeleno svetlo dalo je Ministarstvo i Beograd. Oni su davali pare i oni su potpisali. Kako ja da potpišem nešto kada za to nemam para", kaže Đurović.

Kao da je tuđe trošilo se i za izgradnju lokalnim Srbima preko potrebnih puteva. Opština Novo Brdo je za 30 kilometara makadamskog puta potrošila milion i po evra, čak 500.000 više nego što joj je iz budžeta odobreno.

Put je skoro svuda uži za metar, a kraći je za kilometar i po. Anketni odbor je utvrdio da je preduzeće "Feliks trejd" iz Uroševca potrošilo trećinu materijala manje nego što je bilo predviđeno.

Gde su pare, utvrđivaće inspektori. Opštini je račun blokiran zbog naraslog duga od milion evra, ali predsednik Opštine Svetislav Ivanović ne želi da priča o tome.

"Pa, lepo sam vas primio ja sam mislio da drugom prilikom razgovaramo. Ne razumem zbog čega. Pa ništa, ljudi me zovu, imam obaveze", tako je predsednik Opštine Novo Brdo izbegao da odgovara na pitanja.

Niko ne želi da priča ni o megalomanskoj promašenoj investiciji u selu Žaže kod Zvečana. Po nalogu Ministarstva za rad, pre 11 godina počela je gradnja Centra za zbrinjavanje osoba sa posebnim potrebama na više od pet hiljada kvadrata.

Za kvadrat u izgradnji plaćano je neverovatnih 1.365 evra "Mab kopaniji Miljković". Tužnu sudbinu deli sa mnogim, ali ipak manjim objektima za koje su novac dali građani Srbije.