Neće više moći da isplaćuju plate od pola miliona dinara a da se gomilaju gubici i pravi minus u budžetu Srbije. Menadžeri će se birati na konkursima i neće više moći da se gomilaju partijski, rođački, lokalni ili bilo koji drugi kadrovi koji neće raditi svoj posao, kaže ministar na temu javnih preduzeća

BEOGRAD - Država se ubuduće neće ponašati kao pijani milioner, kao što je to često bio slučaj u prethodnom periodu, izjavio je novi ministar privrede Dušan Vujović.

“Prošle godine napravljen je politički iskorak ka evrointegracijama, a ove je vreme da se rešavaju ekonomski problemi. Nema ovde više prostora za muvanje, za nameštanje, za lakiranje”, poručio je Vujović.

On je rekao da su se sada stekle političke okolnosti, jer je premijer Aleksandar Vučić dobio jasan mandat od birača da se uhvatimo ukoštac sa problemima i da ih rešavamo.
“Pre je uvek nešto nedostajalo. Ili su bile mešane, „blage“ koalicije sa mnogo kompromisa, bez jasne želje da se nešto uradi, ili problemi nisu bili dovoljno jaki da bi u glavama ljudi proizveli osećaj da mora nešto da se uradi“, objašnjava Vujović.

Prema njegovim rečima, stanje u srpskoj privredi je sada mnogo „opasnije“ nego ranije, jer je javni dug prešao 60 odsto BDP-a, a socijalni pritisak i socijalna očekivanja su toliko porasli da tu nema više vremena za oklevanje i odlaganje.

On je objasnio na koji će se način ubuduće kontrolisati rad javnih preduzeća. Novi, odgovorniji i transparentniji način upravljanja javnim preduzećima, naveo je on, uključiće i parlament i Vladu, profesionalni menadžment i nadzorne organe u tim firmama.

„Neće više moći da isplaćuju plate od pola miliona dinara a da se gomilaju gubici i pravi minus u budžetu Srbije. Menadžeri će se birati na konkursima i neće više moći da se gomilaju partijski, rođački, lokalni ili bilo koji drugi kadrovi koji neće raditi svoj posao. Menadžerima će biti garantovan samo deo zarade, a sve preko toga zavisiće od rezultata“, rekao je Vujović.

Ministar privrede je istakao da je na dugi rok neizdrživo da penzijski fond ima deficit između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija od šest do sedam odsto BDP-a. To je skoro kao deficit budžeta, kaže on. Kako dodaje, poslednji koji bi trebalo da plate cenu stabilizacije strukturnih reformi su ljudi sa malim penzijama jer su uštede moguće na drugim mestima.
Na duži rok taj deficit se mora svesti na podnošljiv nivo, tako što će svi plaćati doprinose, rekao je Vujović.

Komentarišući najave premijera Vučića o mogućoj privatizaciji Telekoma, delova EPS-a, Železnica i Srbijagasa, istakao je da,
ako država nema ni kadrovske, ni sistemske ni druge pretpostavke da tim vlasništvom efikasno upravlja, onda su različite forme uvođenja privrednog sektora u te sfere bolje nego monopolsko upravljanje od strane države.

„I gašenje nekih državnih banaka pokazalo je da država nije sposobna da upravlja svojim vlasništvom, i da su tu partijski, lični ili neki drugi interesi bili važniji od opštih. Do toga je došlo sistematski, a ne zato što je jedan čovek izgubio kontrolu i nešto pogrešno uradio“, istakao je Vujović.

On smatra i da su visoke kamatne stope jedno od ključnih ograničenja rasta. „Sa ovakvim kamatama, čak i da je sve drugo savršeno, ne bi ništa moglo da se uradi. Po toj ceni novca isplate se samo špekulativna ulaganja, preprodaja, uvoz…Postoji 1001 dokaz da su kamate previsoke i zato bi sa NBS trebalo da vidimo šta tu može da se uradi. Sve dok banke mogu NBS-u da plasiraju novac po ceni od devet odsto, zašto bi se mučile da traže uspešne privatne projekte? Za banke je to lepo i ugodno, ali je za privredu katastrofalno“, zaključio je Vujović.

(Tanjug/NIN)