Sastankom u organizaciji Grčke, kao predsedavajućeg EU, simbolično se obeležava i decenija od usvajanja Solunske agende kojom je trasiran put za evrointegracije ovog dela Balkana

BEOGRAD/ATINA - U Solunu se danas nastavlja sastanak šefova diplomatije 28 zemalja članica EU i država Zapadnog Balkana, na kojem učestvuje i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Drugi dan konferencije započeće radnim doručkom šefova diplomatije zemalja zapadnog Balkana sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

"Ministarska konferencija je prilika za ponovnu afirmaciju evropske budućnosti regiona. Sastankom u organizaciji Grčke, kao predsedavajućeg EU, simbolično se obeležava i decenija od usvajanja Solunske agende kojom je trasiran put za evrointegracije Zapadnog Balkana", piše u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Posle poseta Srbiji visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton i Štefana Filea, učešće na konferenciji u Solunu biće još jedna prilika za afirmaciju posvećenosti Srbije evropskim integracijama, naglasilo je MSP. Skup u Solunu biće prilika i za bilateralne susrete ministra Dačića, koji će razgovarati sa šeficom italijanske diplomatije Federikom Mogerini.

Grčka, koja predsedava EU, poručila je da će konferencija u Solunu biti prilika da EU i zemlje Zapadnog Balkana potvrde posvećenost evropskoj perspektivi."Istovremeno, važno je definisati načine daljeg promovisanja evropske agende za region, uključujući pozitivan direktan uticaj na život građana, nezavisno ili paralelno s napretkom koji njihove zemlje ostvaruju u procesu pristupanja", navedeno je na vebsajtu predsedavajućeg EU.Kako je saopštilo grčko Ministarstvo inostranih poslova, predviđeno je i da Venizelos, na marginama konferencije, održi bilateralne sastanke s kolegama iz zemalja Zapadnog Balkana.

Dačić pozvao EU da razmotri jaču ekonomsku podršku regionu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas na sastanku šefova diplomatija EU i Zapadnog Balkana da je "ekonomska situacija u Srbiji, kao i u celom regionu vrlo složena" i pozvao EU da razmotri "izraženiju ekonomsku i finansijsku podršku regionu"."Ovaj cilj mogao bi biti postignut i kroz preraspodelu sredstava finansijske podrške na način koji bi omogućio da se deo sredstava koji je namenjen za države članice dodeljuje i tokom procesa pristupanja EU.

Uvereni smo da ovo ne bi bio samo trošak za EU i njene građane, već bi, naprotiv, doprinelo daljoj političkoj stabilizaciji i ekonomskom razvoju regiona, čime bismo ostvarili obostranu korist i za Zapadni Balkan i za EU", rekao je Dačić na sastanku u Solunu.Dačih je naglasio da je punopravno članstvo u EU prvi prioritet nove Vlade Srbije koja je opredeljena da okonča pristupne pregovore do kraja svog mandata 2018 i očekuje da bi 2020.

Srbija bi mogla da postane punopravna članica.U raspravi na temu "2004-2014: Deset godna od proširenja i evropska integracija Zapadnog Balkana" Dačcić je istakao da u nastavku procesa proširenja EU Srbija očekuje da svaka zemlja napreduje prema učinku i prema ostvarenim reformama."Ne očekujemo 'gledanje kroz prste', ali takođe, smatramo i da bi bilo kontraproduktivno insistiranje na veštačkom ujednačavanju tempa evropskih integracija drzava aspiranata.

Očekujemo da će države regiona nastaviti da podržavaju jedna drugu i da će očuvati trend solidarnog pristupa na putu evropskih integracija", rekao je Dačić.Šef srpske diplomatije rekao je da je Srbija "spremna da se uhvati u koštac sa zahtevnim društvenim i ekonomskim reformama" i da veruje da će "novi pristup EU, koji je predvideo otvaranje najtežih poglavlja 23 i 24 na samom početku pregovaračkog procesa, doprineti bržoj transformaciji države i društva i ubrzanju pregovaračkog procesa".Dačić je ocenio da je dosadašnji proces proširenja EU doprineo njenom prosperitetu i da su se "prilike u regionu značajno promenile od Solunskog samita iz 2003" kada je Zapadni Balkan dobio evropsku perspektivu, ali da ga "brinu glasovi i ideje" da je neophodno usporavanje daljeg proširenja Unije.

"Zahvaljujući evropskoj perspektivi, sva otvorena pitanja u regionu â od pitanja vezanih za izbeglice, do graničnih i drugih problema â rešavaju se dijalogom. U tom smislu, evropska perspektiva je suštinski doprinela unapređenju regionalne saradnje, koja se ostvaruje kroz učešće u brojnim regionalnim inicijativama", rekao je Dačcih.Evropska perspektiva, prema Dačićevim rečima bila je i ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine, što pokazuje da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu na Zapadni Balkan.