Ambasador Švajcarske: Vučić ima jasnu viziju Srbije!

BEOGRAD - Bez uvijanja.
Za protekle dve godine švajcarske firme u Srbiju su donele investicije vredne oko 130 miliona švajcarskih franaka. To vašu zemlju svrstava u top-tri destinacije za investitore, podseća u intervjuu za Kurir ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh.

Šta treba da se promeni u Srbiji da bismo privukli više investicija?
- Vaša vlada tačno zna šta treba da se uradi. Razgovarao sam s novim premijerom Aleksandrom Vučićem i mislim da ima jasnu viziju i strategiju onoga što treba da se uradi. Ono što sam čuo od njega isto je kao i ono što čujem od ljudi u švajcarskoj poslovnoj zajednici, a to je smanjivanje državnog uticaja u ekonomiji, administracije, više transparentnosti i pravne sigurnosti i menjanje zakona o radu. Podrazumeva se, i još energičnija borba protiv korupcije. Sve ovo vlasti misle da menjaju, a mi ćemo svakako podržati njihove napore da to sprovedu u delo.

Mislite li da će nova vlada biti u stanju da ostvari obećano?
- Veliki je izazov pred njom, jer istovremeno mora da radi na nekoliko frontova. To što namerava da krene od promene nekih zakonskih okvira je dobro, a onda treba da se uhvati ukoštac s nekim od nasleđenih problema, kao što su javna preduzeća. Očekujemo da se stvore dobri uslovi za biznis.

Ovde mladima nedostaje želja da ulažu, da preuzmu rizik, nedostaje im pravna sigurnost i mogućnost da uzimaju kredite i zajmove kako bi s realizovalivoje poslovne ideje. Vi više ne možete da dopustite odliv mozgova kao u prošlosti. Ako imate pristojan posao i platu, život u Srbiji je divan. Ne bi trebalo da verujete da je trava zelenija negde napolju. Srbija ima mnogo toga da ponudi, ali srpski sistem mora da pruži mladima ono što im je potrebno da postanu prosperitetni. To očekujemo od Vučića. Švajcarska će na svaki način podržati te njegove napore.

To će biti bolan proces jer novac iz budžeta ide na penzije, radnike u javnom sektoru. Vučić je najavio masovna otpuštanja u toj oblasti, biće mnogo nezadovoljnih...
- U našem federalnom sistemu vlada je još 1974. godine ustanovila „personal stop“, što znači da u federalnoj vladi ne smete da zapošljavate novog činovnika ako prethodno ne otpustite nekog.

Ako pogledate kako stvari stoje u Srbiji, i trogodišnje dete bi razumelo da taj sistem nije održiv. Prema podacima kojima raspolažem, oko pola miliona ljudi registrovano je u privatnom sektoru, 800.000-900.000 radi u javnom, i sada taj privatni sektor treba da izdrži ne samo javni već - sedam miliona ljudi? Očigledno je da to ne može da funkcioniše i da nešto mora da se uradi.

Šta mislite o neutralnoj poziciji Srbije u vezi sa ukrajinskom krizom?
- Švajcarska predsedava Oebsom i trudi se svim snagama da smanji tenzije i stiša ovu krizu. Pozicija Srbije veoma je slična poziciji Švajcarske, i mi je vrlo dobro razumemo. Očigledno je da Srbija veruje da teritorijalni integritet Ukrajine mora da bude očuvan, a to i mi mislimo. Na drugoj strani, i mi smo odlučili da ne uvodimo sankcije.

Ima li Švajcarska i dalje problem sa azilantima iz Srbije?
- Nemamo, taj problem je rešen. Broj azilanata, koji je dostigao vrh u leto 2012, dramatično je smanjen na nekoliko desetina krajem 2013. zahvaljujući jasnoj proceduri koja je počela da se primenjuje od avgusta 2012, a koja je švajcarskim vlastima dozvolila da vrate azilante za Srbiju u roku od 48 sati bez ikakve finansijske nadoknade.

Koliko su Srbi integrisani u švajcarsko društvo?
- Tu su već i treća i četvrta generacija, koje su potpuno integrisane. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka mnogo lekara i zubara došlo je iz Srbije u Švajcarsku. U mom selu ih je bilo, pa se moj doktor prezivao Popović, moj zubar Mitrović. I to je bilo normalno...

Jesu li bili dobri stručnjaci?
- Popović je bio dobar, Mitrović, hm... Nemam lepe uspomene. Ali ko još voli zubare?! Moram da kažem da integracija jeste ponegde bila problem, ne toliko zbog ljudi iz Srbije koliko zbog činjenice da je imigracija sa čitavog Balkana tokom ratova devedesetih bila masovna, i to je stvorilo tenzije u Švajcarskoj.

U prvom redu zbog broja ljudi koji se doselio, jer su to bile stotine hiljada, a onda i zato što su mnogi od njih imali traumatična iskustva i nije bilo lako da se integrišu. Sad se dešava da neko s tipičnim srpskim imenom ne zna srpski jezik. Imali smo slučaj da ljudi iz Srbije sa osmehom započnu razgovor na srpskom sa Švajcarcem koji se zove, recimo, Zoran Jovanović, a on ih gleda belo, ništa ne razume. Normalno je da druga i treća generacija izgube kontakt sa zavičajem.