Intervju, Roman Vaščuk, o zemlji paradoksa, investicijama, Srbima u Kanadi
Ambasador Kanade za Kurir: Izborite se s nevericom, u Srbiji može biti bolje!
Često se čuje pitanje da li se nešto može promeniti u Srbiji. Pogledajte nacionalnu avio-kompaniju. Ako neko ima sistem, upravu - može; Srbi u Kanadi u poslu su uspešni. Već imate prve srpske franšize
BEOGRAD - Osvedočeni prijatelji.
Gospodin Roman Vaščuk, ambasador Kanade, bio je gost redakcije Kurira. Razgovarali smo o tome kako on vidi političku situaciju u Srbiji, o ekonomskoj saradnji dve zemlje, o konfliktu u Ukrajini... Ambasador je s nama pričao na odličnom srpskom jeziku.
Ovde ste skoro tri godine. Šta se promenilo od trenutka kad ste došli u Beograd, pa dosad?
- Mislim da neću biti prvi koji kaže da je Srbija zemlja paradoksa. Samo jedan primer: u opštoj atmosferi gde se priča samo o krizi i propadanju ja sam za ove tri godine video da se promenio profil automobila koje viđam. Stare „zastave“, „jugići“, više ih skoro nema. Proverio sam u Zavodu za statistiku, i u Srbiji se svake godine pojavi pedeset do sto hiljada dodatnih putničkih vozila.
To je paradoks. Zatim, Beograd izgleda mnogo bolje nego što to kažu brojke. Često se čuje pitanje da li je moguće nešto promeniti u Srbiji. Pogledajte promene koje su se desile u nacionalnoj avio-kompaniji. One su dramatične u poslednjih šest do osam meseci. To je odgovor na pitanje. Ako neko ima sistem, ima menadžment - može se. Za investitore koji dolaze Srbija sada izgleda predvidljivije nego ranije zbog procesa koji se dešava sa EU. Mislim da stranci već vide komparativne prednosti zemlje koja je na putu ka EU, ali ima i imaće neku nacionalnu fleksibilnost dok ne uđe potpuno u okvir EU.
Vaša porodica je poreklom iz Ukrajine, pa me interesuje kakav je stav Kanade prema onome što se tamo dešava, ali i vaš lični doživljaj situacije.
- Vlada Kanade smatra da je u toku „puzajuća agresija“ Rusije na Ukrajinu. Mislim da Rusija mora da zaustavi destabilizaciju. Kanada ne vidi da Rusija ide ka deeskalaciji, pa smo proširili naše sankcije.
Kanada na te izbore šalje oko 500 posmatrača. Znači da smo mi aktivno angažovani na rešavanju krize, kako preko OEBS, tako i bilateralno. Što se tiče ličnog ugla, moji su u Ljvovu, i svi su na sigurnom. Malo bi se, doduše, začudili kad bi čitali neke srpske medije, začudili bi se ideji da oni nemaju pravo da izaberu Evropu, kao što je uradio narod Srbije na izborima 16. marta. Oni veruju da moraju da imaju mogućnost tog izbora.
Vi ste iz Toronta. Tamo ima mnogo Srba. Koliko su Srbi integrisani u kanadsko društvo i koliko su bitni za odnose Kanade i Srbije?
- Ja mislim da su veoma dobro integrisani. Primer: sedeli smo u kafani u Odžacima sa tadašnjim gradonačelnikom i menadžerom kanadske firme koja tamo posluje. On je pričao o tome kako je došao u Kanadu. Rekao je svojim srpskim prijateljima: „Od prvog dana kad sam došao u Kanadu, nikad se nisam osećao kao stranac, nego kao neka nova vrsta Kanađanina“.
To je naša jaka strana kad je reč o integraciji novih Kanađana. Srbi u Kanadi su poslovno uspešni. Imigracija iz devedesetih, to su uglavnom visokokvalifikovani ljudi. Sada već imate prve srpske franšize u Kanadi. Imate ne jedan već dva „Rakija bara“ beogradskog lanca u Torontu. Popularan je. Čitao sam da će i firma „Srce“ iz Kragujevca otvoriti poslastičarnicu, takođe u Torontu.
A kad je reč o kontaktu Srba iz Kanade s maticom?
- Imamo mnoge ljudske mostove, figurativne. Ali i one bukvalne. Gospodin Milomir Glavčić iz Nijagare finansirao je izgradnju mosta u Kraljevu. Sada se to zove Glavčićev most. On je donirao milion evra za dogradnju glavnog saobraćajnog mosta u Kraljevu. On je otišao u Kanadu pre više od 60 godina i nije se vraćao, ali je preko rođaka ovde donirao više od šest miliona evra. Gradio je crkve, domove kulture i sada ovaj most.
Najavljene su velike kanadske investicije u region, šta Srbija može očekivati?
- Najvažnija oblast za nas je rudarstvo. Ima 12 kanadskih kompanija koje ovde rade, uglavnom istraživanja. Sad je pitanje kad može doći sledeća faza, izgradnja rudnika. To mnogo zavisi od regulative u Srbiji. Važna nam je i oblast hidroenergetike. Kanada je jedna od najjačih zemalja kad je reč o hidroenergetici, a Srbija ima veliki potencijal u ovoj oblasti. Mi tu sarađujemo s Vladom Srbije.
Imamo novu vladu. Kakva su vaša očekivanja?
- Ja sam pratio ekspoze premijera i tamo je rečeno mnogo tačnih i hrabrih stvari. Ja, recimo, posebno cenim jednu napomenu gospodina Aleksandra Vučića o važnosti rudarstva i stvaranju efikasne zakonske regulative za ovu oblast. Premijer, dakle, misli na neke strateški važne oblasti koje želi da razvija.
Koji će biti najveći problemi nove vlade? Budžetski deficit može biti ograničen samo oštrim merama štednje...
- Možda je bolje pitanje kako se izboriti sa opštom nevericom kad je reč o pitanju „mogu li stvari u Srbiji konačno da krenu nabolje“. Mnogi kažu da smo mi u Severnoj Americi preterano optimistični. To je ponekad dobro, može da bude dobro. Mislim da vi ovde imate suprotan problem. I mi smo u Kanadi imali sličan problem devedesetih, imali smo smanjenja primanja u državnoj upravi, pa opet pre dve-tri godine. Bilo je to veoma bolno i veoma neprijatno. Ali, znate, kad se mora - mora. Sada računamo da 2015. godine, posle svih mera štednje, budžetskog deficita kod nas više neće biti.
Kako ocenjujete dosadašnji tok procesa evrointegracija Srbije? Koje su moguće prepreke?
- Mnogo je već urađeno kad je reč o sinhronizaciji zakona s evropskim normama. Kanada sa EU završava sporazum o sveobuhvatnoj ekonomskoj saradnji. To bi značilo da bi Srbija, kad uđe u EU, bila u istoj zoni slobodne trgovine s nama. Iz našeg iskustva znamo da pregovori sa EU nisu ni jednostavni ni laki. Kosovo je, naravno, ključan element vaših pregovora. Vladavina prava je veoma važan detalj, ne samo za EU nego i za svakog ko investira u Srbiju.
Gospodin Roman Vaščuk, ambasador Kanade, bio je gost redakcije Kurira. Razgovarali smo o tome kako on vidi političku situaciju u Srbiji, o ekonomskoj saradnji dve zemlje, o konfliktu u Ukrajini... Ambasador je s nama pričao na odličnom srpskom jeziku.
Ovde ste skoro tri godine. Šta se promenilo od trenutka kad ste došli u Beograd, pa dosad?
- Mislim da neću biti prvi koji kaže da je Srbija zemlja paradoksa. Samo jedan primer: u opštoj atmosferi gde se priča samo o krizi i propadanju ja sam za ove tri godine video da se promenio profil automobila koje viđam. Stare „zastave“, „jugići“, više ih skoro nema. Proverio sam u Zavodu za statistiku, i u Srbiji se svake godine pojavi pedeset do sto hiljada dodatnih putničkih vozila.
To je paradoks. Zatim, Beograd izgleda mnogo bolje nego što to kažu brojke. Često se čuje pitanje da li je moguće nešto promeniti u Srbiji. Pogledajte promene koje su se desile u nacionalnoj avio-kompaniji. One su dramatične u poslednjih šest do osam meseci. To je odgovor na pitanje. Ako neko ima sistem, ima menadžment - može se. Za investitore koji dolaze Srbija sada izgleda predvidljivije nego ranije zbog procesa koji se dešava sa EU. Mislim da stranci već vide komparativne prednosti zemlje koja je na putu ka EU, ali ima i imaće neku nacionalnu fleksibilnost dok ne uđe potpuno u okvir EU.
Vaša porodica je poreklom iz Ukrajine, pa me interesuje kakav je stav Kanade prema onome što se tamo dešava, ali i vaš lični doživljaj situacije.
- Vlada Kanade smatra da je u toku „puzajuća agresija“ Rusije na Ukrajinu. Mislim da Rusija mora da zaustavi destabilizaciju. Kanada ne vidi da Rusija ide ka deeskalaciji, pa smo proširili naše sankcije.
Kanada na te izbore šalje oko 500 posmatrača. Znači da smo mi aktivno angažovani na rešavanju krize, kako preko OEBS, tako i bilateralno. Što se tiče ličnog ugla, moji su u Ljvovu, i svi su na sigurnom. Malo bi se, doduše, začudili kad bi čitali neke srpske medije, začudili bi se ideji da oni nemaju pravo da izaberu Evropu, kao što je uradio narod Srbije na izborima 16. marta. Oni veruju da moraju da imaju mogućnost tog izbora.
Vi ste iz Toronta. Tamo ima mnogo Srba. Koliko su Srbi integrisani u kanadsko društvo i koliko su bitni za odnose Kanade i Srbije?
- Ja mislim da su veoma dobro integrisani. Primer: sedeli smo u kafani u Odžacima sa tadašnjim gradonačelnikom i menadžerom kanadske firme koja tamo posluje. On je pričao o tome kako je došao u Kanadu. Rekao je svojim srpskim prijateljima: „Od prvog dana kad sam došao u Kanadu, nikad se nisam osećao kao stranac, nego kao neka nova vrsta Kanađanina“.
To je naša jaka strana kad je reč o integraciji novih Kanađana. Srbi u Kanadi su poslovno uspešni. Imigracija iz devedesetih, to su uglavnom visokokvalifikovani ljudi. Sada već imate prve srpske franšize u Kanadi. Imate ne jedan već dva „Rakija bara“ beogradskog lanca u Torontu. Popularan je. Čitao sam da će i firma „Srce“ iz Kragujevca otvoriti poslastičarnicu, takođe u Torontu.
A kad je reč o kontaktu Srba iz Kanade s maticom?
- Imamo mnoge ljudske mostove, figurativne. Ali i one bukvalne. Gospodin Milomir Glavčić iz Nijagare finansirao je izgradnju mosta u Kraljevu. Sada se to zove Glavčićev most. On je donirao milion evra za dogradnju glavnog saobraćajnog mosta u Kraljevu. On je otišao u Kanadu pre više od 60 godina i nije se vraćao, ali je preko rođaka ovde donirao više od šest miliona evra. Gradio je crkve, domove kulture i sada ovaj most.
Najavljene su velike kanadske investicije u region, šta Srbija može očekivati?
- Najvažnija oblast za nas je rudarstvo. Ima 12 kanadskih kompanija koje ovde rade, uglavnom istraživanja. Sad je pitanje kad može doći sledeća faza, izgradnja rudnika. To mnogo zavisi od regulative u Srbiji. Važna nam je i oblast hidroenergetike. Kanada je jedna od najjačih zemalja kad je reč o hidroenergetici, a Srbija ima veliki potencijal u ovoj oblasti. Mi tu sarađujemo s Vladom Srbije.
Imamo novu vladu. Kakva su vaša očekivanja?
- Ja sam pratio ekspoze premijera i tamo je rečeno mnogo tačnih i hrabrih stvari. Ja, recimo, posebno cenim jednu napomenu gospodina Aleksandra Vučića o važnosti rudarstva i stvaranju efikasne zakonske regulative za ovu oblast. Premijer, dakle, misli na neke strateški važne oblasti koje želi da razvija.
Koji će biti najveći problemi nove vlade? Budžetski deficit može biti ograničen samo oštrim merama štednje...
- Možda je bolje pitanje kako se izboriti sa opštom nevericom kad je reč o pitanju „mogu li stvari u Srbiji konačno da krenu nabolje“. Mnogi kažu da smo mi u Severnoj Americi preterano optimistični. To je ponekad dobro, može da bude dobro. Mislim da vi ovde imate suprotan problem. I mi smo u Kanadi imali sličan problem devedesetih, imali smo smanjenja primanja u državnoj upravi, pa opet pre dve-tri godine. Bilo je to veoma bolno i veoma neprijatno. Ali, znate, kad se mora - mora. Sada računamo da 2015. godine, posle svih mera štednje, budžetskog deficita kod nas više neće biti.
Kako ocenjujete dosadašnji tok procesa evrointegracija Srbije? Koje su moguće prepreke?
- Mnogo je već urađeno kad je reč o sinhronizaciji zakona s evropskim normama. Kanada sa EU završava sporazum o sveobuhvatnoj ekonomskoj saradnji. To bi značilo da bi Srbija, kad uđe u EU, bila u istoj zoni slobodne trgovine s nama. Iz našeg iskustva znamo da pregovori sa EU nisu ni jednostavni ni laki. Kosovo je, naravno, ključan element vaših pregovora. Vladavina prava je veoma važan detalj, ne samo za EU nego i za svakog ko investira u Srbiju.
Kulturna razmena
ANA SOKOLOVIĆ JE
NACIONALNO BLAGO KVEBEKA
Kako ocenjujete saradnju na polju kulture?
- To je bogata saradnja zbog mnogih ličnih kontakata. Imate primer, to je bilo krajem prošle godine, Ane Sokolović, kompozitorka iz Montreala koja je sada proglašena za „nacionalno blago Kvebeka“. Ona je vodeća figura u kulturi ove provincije, napisala je uvertiru za Beogradsku filharmoniju. Dakle, kad je reč o saradnji, ima svega, od folklora do najsavremenijih kulturnih pojava. Recimo, srpski je sada treći jezik u svetu što se tiče prevoda kanadske književnosti, zahvaljujući angažovanju srpskih izdavača.
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)