Srbija 2007. godine, posle poplava u Jaši Tomiću, dobila od Svetske banke kredit za zaštitu od ove elementarne nepogode. Posle sedam godina reke se izlile i uništile pola zemlje, pa se postavlja pitanje na šta je novac potrošen

BEOGRAD - Nezapamćena sramota.
Srbija je 2007. godine, posle poplava u Jaši Tomiću, dobila od Svetske banke kredit od 50 miliona dolara na ime zaštite od poplava, a sedam godina kasnije reke su se izlile i uništile pola zemlje, tako da se postavlja pitanje na šta je sav novac otišao!

Bačen novac

Sudeći po dokumentima Svetske banke o ovom kreditu, novac je prosleđen Srbiji kako bi se smanjio rizik od plavljenja ljudi, imovine i infrastrukture. U dokumentima se još navodi da su tadašnja vlada - na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, dok je funkciju šefa države obavljao Boris Tadić - i Svetska banka zaključile da zaštita od poplava u Srbiji mora biti podignuta na viši nivo!

- Dodatno finansiranje u iznosu od 50 miliona američkih dolara biće obezbeđeno za Projekat rehabilitacije sistema irigacije i dreniranja (u dokumentu označen kao IDRP), čime će biti podržana implementacija prioritetne zaštite od poplava na rekama Dunav i Sava. Ovo će omogućiti znatnu ekspanziju aktivnosti vezanih za zaštitu od poplava, što će smanjiti rizik od plavljenja ljudi, zemlje, useva, imovine i infrastrukture - navodi se u dokumentu Svetske banke, kao i:

- I Vlada Srbije i Svetska banka zaključile su da - imajući u vidu posledice koje su poplave iz 2005. i 2006. imale na infrastrukturu i zemljište pod usevima - zaštita od poplava mora biti podignuta na viši nivo. Uz to, Vlada Srbije zatražila je hitnu dodatnu pomoć od Svetske banke da podigne nivo radova na zaštiti od poplava u tekućim IDRP projektima, sa ciljem da u budućnosti znatno smanji posledice poplava u prioritetnim regionima Srbije.

Velika Morava uključena u program

Najveći deo radova treba da pokrije oblast reke Tise, koja protiče kroz Vojvodinu na jug do Dunava. Reč je o reonu koji je pretrpeo najteže posledice 2006. godine. Značajan priorotet biće prostor duž reke Tamiš, koji je pretrpeo posledice od poplava 2005. godine. Među manjim rekama su i Velika Morava, južno od Dunava, koja će takođe biti uključena u program. Ukupne dodatne aktivnosti finansiranja trebale bi da obezbede nivoe zaštite za 500.000 hektara zemljišta i 1,8 miliona ljudi.


Iskorišćena sredstva

Dušan Panić, direktor vodoprivrednog centra Sava-Dunav („Srbijavode“), tvrdi da je pomenuti novac otišao na zaštitu od poplava, da je mnogo toga urađeno i da bi danas, da nije bilo toga, šteta bila veća.

- Svetska banka je dala novac i on je iskorišćen upravo za projekte koji su navedeni u dokumentu. Recimo, da tada nije urađena regulacija reke Ubac, Ub bi danas bio drugi Obrenovac. On jeste malo plavio, ali šteta bi bila mnogo veća. Od tog novca prokopan je tok reke, proširen, obložen kamenom, stoji ko saliven - kaže Panić i navodi i druge projekte koji su tada finansirani novcem od tog kredita:

- Rađena je Tamnava. Istina, izlivala se, ali bilo bi mnogo strašnije da korito nije prošireno. U Negotinskoj niziji rađeni su vodotokovi, u Golupcu... Pedeset miliona dolara za takve stvari je baš malo.

Vojislav Koštunica, tadašnji premijer
Svi papiri su u Ministarstvu finansija
- Sva dokumenta o kreditima postoje u Ministarstvu finansija. Koštunica nijedan papir nije izneo iz vlade kad je otišao - kaže jedan od Koštuničinih prijatelja.
bozidar-djelic.jpg
Kurir štampano 


Božidar Đelić, tadašnji minister za evropske integracije ćuti
- Nije odgovorio na SMS s konkretnim pitanjem.
mirko-cvetkovic.jpg
Kurir štampano 


Mirko Cvetković, tadašnji minister finansija ćuti
- Nije odgovorio na SMS s konkretnim pitanjem.
tadic.jpg
Fonet 

POTROŠILI SMO 13 MILIJARDI DINARA

TADIĆ POSLAO DVE IZJAVE

Boris Tadić, bivši šef države, najpre je Kuriru poslao izjavu u kojoj objašnjava šta se dogodilo sa novcem:

- Od 2007. do 2012. godine za izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata utrošeno je 13 milijardi dinara. Ovim radovima štićeni su od poplava Novi Sad, Apatin, desna obala Begeja, leva i desna obala Tise, Kikinda, Kula, Smederevo, Zaječar, Boljevac, Svrljig, Petrovac na Mlavi, Šabac, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija, Niš, Dimitrovgrad, Bosilegrad, Leskovac, Jagodina, Kragujevac, Ćuprija, Kruševac, Kraljevo, Užice, Kladovo, Mladenovac, Velika Plana, Guča, Negotin, Vrnjačka Banja, Golubac i Beograd. Podignut je stepen zaštite od štetnog dejstva vode za 1.145.000 građana Srbije. Radovi su izvedeni i u Obrenovcu, Ubu, Bajinoj Bašti i Kosjeriću. Boris Tadić nije bio nadležan za kredit za koji pitate. Ali, da nije izgrađeno sve što jeste u svrhu odbrane protiv poplava u periodu od 2007. do 2012. godine, suočili bismo se s neuporedivo većom katastrofom i štetom. Bili bi poplavljeni i Beograd, Novi Sad, Šabac i mnogi drugi gradovi - saopštio je Tadić.

Međutim, kasno uveče Tadić je poslao novu izjavu u kojoj se navodi sledeće:
- To je vreme vlade Vojislava Koštunice i nisam bio nadležan za upotrebu tog kredita. Međutim, znam da je u vreme vlade Mirka Cvetkovića uloženo približno 150 miliona evra u zaštitnu infrastrukturu od poplava i podignut je stepen zaštite od štetnog dejstva vode za 1.145.000 građana Srbije. Tako su i zaštićeni Novi Sad, Beograd, Niš i tridesetak drugih gradova, koji bi sada bili takođe poplavljeni, a katastrofa bi bila neuporedivo veća. U Šapcu je tada izgrađeno 13 kilometara bedema, i to je suštinski pravi razlog zašto grad nije potopljen. Nakon ovih poplava mora se utvrditi da li je bilo propusta u lancu komandovanja odbrane od poplava, nakon najave Hidrometeorološkog zavoda o dolasku ciklona, kao i da li je na vreme ispuštena voda iz Ðerdapskog jezera, što je morala biti ključna odluka u sistemu odbrane, i da li su na vreme donete odluke o evakuaciji stanovništva. Ako me već pitate za nevolje sa poplavama tokom mog mandata, pored velike izgrađene infrastrukture, uspeli smo i da sačuvamo sve ljudske živote upravo definisanjem jasnih zakonskih nadležnosti svih učesnika u ovom izuzetno odgovornom poslu - navodi se u izjavi Tadića.