Među temama u razgovoru s nemačkom kancelarkom naći se se i stav Srbije prema Ukrajini

BEOGRAD - U žiži razgovora srpskog premijera Aleksandra Vučića i kancelarke Angele Merkel, u Berlinu, biće nemačka očekivanja od Srbije, ranije definisana takozvanim planom u sedam tačaka, kao i ukrajinska kriza, ocenjuje direktor Foruma za etičke odnose Dušan Janjić.

Deo plana u 7 tačaka je ostvaren, ali ostaje pitanje sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, koji mora biti potpisan do jeseni, a kad je reč o ukrajinskoj krizi, Srbija je pred izazovom uvođenja sankcija ne Rusiji, već proruskim oligarsima iz Ukrajine.

Na plan u sedam tačaka ranije je podsetio direktor Fondacije Konrad Adenauer Henri Bone, rekavši da veruje da će Merkelova "formulisati očekivanja Nemačke od Srbije u narednim godinama" i to u vidu neke vrste nastavka, odnosno preciziranja ranije iznetih očekivanja koja je svojevremeno u sedam tačaka izneo poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof prilikom posete Beogradu.

angela-merkel.jpg
AP 

“Deo stavova po pitanju Kosova je ostvaren", ukazuje Janjić."Ostaje sveobuhvatni ugovor, čije je potpisivanje odlagano zbog izbora, a koji mora da bude potpisan do jeseni, jer je to osnov za totalno definisanje pregovaračkog poglavlja 35 i deo je Briselskog sporazuma Beograda i Prištine", uveren je Janjić.

Prema njegovim rečima, sveobuhvatni ugovor treba da definiše položaj srpske zajednice, neometanje Kosova u međunarodnim forumima, uključujući UN, podršku projektima prekogranične saradnje, te pitanja svojine, socijalne i zdravstvene zaštite i međusobnih potraživanja.

U zahtevima koje je u sedam tačaka izneo Šokenhof navedeno je i da se od Beograda očekuje da zajedno sa Prištinom potpiše pravno obavezujuću izjavu, da sprovodi dogovor u dijalogu sa Prištinom, da ukine paralelne institucije na severu Kosova i da ohrabri saradnju Srba na severu sa Euleksom i Kforom.

U tačkama koje nisu u vezi sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, od Srbije se očekuje realizacija akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, s posebnim akcentom na nastavak reforme pravosuđa i borbu protiv korupcije, gonjenje odgovornih za podmetanje požara u ambasadi Nemačke februara 2008. godine i pomirenje u regionu bez nove interpretacije istorijskih događaja, poput negiranja genocida u Srebrenici.
Prema oceni Janjića, razgovori neće moći da zaobiđu temu Ukrajine, a Merkelova će tražiti od Vučića da precizira stav Srbije prema Krimu i Rusiji, jer se neće zadovoljiti dosadašnjim stavom. “Niko neće da traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji, ali će da traži da se uvedu sankcije proruskim oligarsima iz Ukrajine. To je ono što je uradila Crna Gora”, kazao je Janjić.

On je objasnio da je nemačka kancelarka u delikatnoj situaciji, jer je njena inicijativa pronalaženja kompromisa za ukrajinsku krizu propala, pa i ona sama sada mora da menja politiku prema Ukrajini i da podržava čvrste stavove Vašingtona.

Janjić je ocenio da bi moglo da bude reči i o nemačkom zahtevu za restituciju imovine Nemaca u Banatu, kao i da će se razgovarati o statusu nemačkih investicija i evidentnoj nemogućnosti da Nemačka investira u energetiku i zemljište u Srbiji, kao i o pomoći u saniranju posledica katastrofalnih poplava.
Siže predstojećih razgovora u javnosti će predstavljati podrška Nemačke Srbiji za zajedničku budućnost u EU, stav Srbije o Ukrajini i potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma, zaključuje Janjić.

On je procenio da će razgovori Vučića i Merkelove biti “otvoreni i ozbiljni” kao razgovori partnera koji su se međusobno dosta dogovarali i čije stranke se smatraju bliskim.