Agenti američke DEA koji su radili na slučaju „Balkanski ratnik“ imali su poverljive podatke o vezama Dragoslava Kosmajca sa Šarićem; Kriminolozi ubeđeni da je pljevaljski narko-bos radio za Kosmajca

BEOGRAD - Agenti američke DEA (Agencija za borbu protiv droge), koji su radili na slučaju „Balkanski ratnik“ i zapleni tone kokaina klana Darka Šarića, imali su obaveštajne podatke i o njegovim vezama sa Dragoslavom Kosmajcem, saznaje ekskluzivno Kurir od agenata upućenih u ove istrage.

- Ime Dragoslava Kosmajca se pominjalo u našim istragama vezanim za šverc kokaina iz Južne Amerike u Evropu - rečeno je Kuriru u DEA.
Kako saznajemo, kada se prikupljaju operativni podaci, uvek se obraća pažnja na neobična imena kao što su ona sa drugih podneblja, a naročito kada su u kontaktu sa narko-kartelima iz Južne Amerike. Tako je lociran i Darko Šarić. Kako tvrde naši izvori iz bezbednosnih krugova, to ime počelo je neuobičajeno često da se pominje. Isto je bilo i sa Dragoslavom Kosmajcem. Sve te istrage su izuzetno osetljive i kompleksne, pa se u javnost ne izlazi sa previše detalja jer oni mogu da ugroze istragu.

Stara garda

Inače, kako je Kurir pisao pozivajući se na izvore iz bezbednosnih struktura, Kosmajac je stara garda kriminalaca, ima 62 godine i živi na relaciji Srbija - Španija, i upravo je on apostrofiran kao najveći narko-bos sa ovih prostora, a ne Šarić. Objavili smo i da je Kosmajac još pre više od dve decenije bio u kontaktu sa najvećim narko-lordom svih vremena - Pablom Eskobarom, ali i da je bio u dobrim odnosima s pljevaljskim narko-bosom Darkom Šarićem, s kojim je održavao kontakte preko svog kuma Bojana Stanojkovića, Šarićevog bliskog saradnika - otkrio je izvor Kurira iz policije.
Inače i direktor policije Milorad Veljović je više puta izjavljivao da Pljevljak nije na čelu narko-klana.
darko-saric.jpg
Dado Đilas 


Mozak

I kriminolozi se slažu da Kosmajac mozak operacije za krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike, a ne Šarić.
Kriminolog Zlatko Nikolić ističe je da Kosmajac ostao netaknut sve ove godine iz dva razloga - imao je perfektno organizovanu vojsku poslušnika i ugledne poznanike, koji su mu pružali „alibi“.

- Uspeo je to da postigne jer je mudro gradio imidž nevidljivog, pristojnog i uglađenog čoveka, što je recept po kojem operišu svi šefovi organizovanog kriminala. Uveren sam da je Šarić pre radio za Kosmajca nego obrnuto. Njegovi izvršioci, vojnici, nisu znali od koga dolazi naređenje, ali su zato znali da će uslediti stravična kazna, ali i pozamašna nagrada ako zadatak ispune kako treba - kaže Nikolić.

Sa njim je saglasan i Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije, koji dodaje da je Kosmajac sa saradnicima komunicirao isključivo preko kurira, što je recept po kom funkcioniše i italijanska mafija.

- Poruke se šalju i poslovi se dogovaraju isključivo u četiri oka ili preko kurira. Tako se, na primer, čuveni Salvatore Provencano krio od italijanske policije 49 godina! Samo, naša policija je napravila grešku jer nije našla Kosmajčeve saradnike i njegovu vezu sa Šarićem. Mora da traži njegove slabe tačke, čak i da pomoću ucena natera njegove saradnike da rade za policiju - naglašava Nicović.
pablo-eskobar.jpg
Kurir štampano 

Autor čitulje za Eskobara
ZAVRŠIO SAM U KANALU

Kurir je uspeo da pronađe Dejana Jelovčića Jelovca, jednog od autora čuvene čitulje, koja je u Politici objavljena 1993. godine, povodom smrti čuvenog narko-dilera Pabla Eskobara. On kaže da nije očekivao da će posle toliko godina jedna mladalačka šala u Srbiji da postane zbilja.
- Ja sam posle te šale sa čituljom završio u kanalu, a srpski Eskobari u vilama. Kažem u kanalu jer ih kopam i od toga živim - rekao je Jelovčić.

(S. V.)

Američki agent
SRPSKI KRIJUMČARI SU PRVA LIGA

Jozef Mozes, zadužen za odnose s javnošću u DEA, nedavno je u razgovoru za Kurir potvrdio da narko-dileri sa naših prostora uglavnom krijumčare kokain.
- Oni su prešli na viši nivo i postali krupniji igrači stvorivši direktne veze sa organizacijama u Latinskoj Americi krajem prošle decenije. Kada govorimo o srpskim i balkanskim narko-organizacijama, velika promena je to što su postali mnogo aktivniji u odlascima u Latino Ameriku. Nisu želeli samo da diluju, nego su postali uvoznici. Rekli su - nećemo više da rasturamo 50 kilograma po Evropi, hoćemo direktno da kupimo robu u Južnoj Americi . Neki šverceri sa ovih prostora su tako dospeli u „prvu ligu“ - kaže Mozes.