Vlada donela zakon koji ovo rešava, ali ga kasnije povukla zbog troškova, pa diplomate plaćaju lekare iz svog džepa

BEOGRAD - Dve trećine naših diplomata nema zdravstveno osiguranje i primorani su da iz svog džepa plaćaju troškove lečenja, na koje im ponekad ode i cela životna ušteđevina, saznaje Kurir.

Kako tvrdi naš izvor, diplomate uglavnom kasnije ne uspevaju da naplate pare od Fonda za zdravstveno osiguranje, pa zbog toga ponekad i tuže državu.

Izvor Kurira iz Ministarstva spoljnih poslova kaže da od 70 zemalja u koje naša zemlja šalje diplomate u skoro 50 oni nemaju nikakvo zdravstveno osiguranje, zbog prevelikih troškova koje bi država morala da snosi. U preostalim im je obezbeđeno samo najosnovnije lečenje.

Tako diplomate u Americi sami plaćaju lečenje, a doskoro su na to bili primorani i u Turskoj. U Nemačkoj i Ukrajini, na primer, diplomatama su pokriveni osnovni troškovi.
- Ambasadori su stalno zaposleni, i imaju osiguranje koje važi dok su u Srbiji. Međutim, čim izađu iz zemlje, to ne važi, i onda nastaje ozbiljan problem. Jedan ambasador je samo za lečenje dvoje dece dao četiri hiljade evra za dve godine! Pred kraj službe razboleo se i on, dobio je boginje, i za jedan odlazak kod lekara, pregled i lekove dao je hiljadu evra! - kaže izvor Kurira iz MSP.

Iako je uvreženo mišljenje da diplomate imaju velike plate i da mogu sebi da priušte lečenje, izvor Kurira kaže da su cene vrtoglave, i da je bilo slučajeva da ljudi daju celu svoju ušteđevinu da bi dobili pomoć lekara.
- U Americi je jedan službenik dao 25.000 dolara za bolnički oporavak posle ugradnje stenta. Pa samo vađenje zuba u nekoj zemlji košta kao trećina ambasadorske plate! Kada dođu u Srbiju, diplomate donesu papire u Fond, ali to im retko kad bude uvaženo. Na kraju, neki odlučuju i da tuže državu kako bi ostvarili svoje zakonsko pravo, ali i tada dobiju samo deo novca - otkriva izvor Kurira iz diplomatskih krugova.

dusan-lazic.jpg
Beta Marko Rupena 


Ova praksa traje već nekoliko godina, a trebalo je da bude razrešena novim zakonom o spoljnim poslovima, koji nikako da se nađe na razmatranju u Vladi. Dušan Lazić, koji se nedavno vratio iz diplomatske službe u Ukrajini, kaže za Kurir da se zbog toga u Srbiji primenjuju rigorozne lekarske kontrole.
- Naši ambasadori koji idu u službu u zemlje u kojima neće biti zaštićeni prolaze kroz veoma stroge lekarske kontrole, jer se zna da će biti problema ako im zatreba intervencija. U nekim zemljama je, međutim, to rešeno prećutnim dogovorom, oni leče naše, a mi njihove ljude - bez plaćanja - kaže Lazić.

Ovim povodom Kurir je pokušao da dobije komentar od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, ali nismo uspeli da stupimo u kontakt s njim.

Zaštita samo na papiru
VLADA SE POKAJALA

U Zakonu o spoljnim poslovima, koji je usvojen 2007. godine, stoji da diplomatski službenici imaju pravo na zdravstveno osiguranje. Međutim, ova odredba je kasnije derogirana jer je utvrđeno da država nema novac kojim bi obezbedila tu „pogodnost“, i tako je do danas.