Više sam nezadovoljan nego što sam zadovoljan. Mislim da su drugi bolje prošli nego mi. Nisam ucenjivao kao što su neki radili. Ako ste već u politici, mislim da je bolje učestvovati u utakmici jer možete da date gol, nego sa tribina gledati šta se dešava

Odnose u vladajućoj koaliciji definiše najveća partija, koja je osvojila i najviše glasova, ali što se tiče moje partije, ne mogu da kažem da sam zadovoljan kako je stranka prošla u toj ukupnoj raspodeli. Ovako u intervjuu za Kurir objašnjava odnose u vladajućoj koaliciji predsednik SDP i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.

- Više sam nezadovoljan nego što sam zadovoljan. Mislim da su drugi bolje prošli nego mi i pokušavam da te probleme rešim. Možda je to moja greška, možda nisam, kao drugi, uspeo da dobro ispregovaram. Nisam ucenjivao kao što su neki radili. Pokušaću da kroz novi razgovor dođemo do nekih dogovora za koje smatram da nisu ispoštovani.

Da li vi to pokrećete redefinisanje koalicionog sporazuma?
- Sve smo se dogovorili na reč, nikakvog pisanog sporazuma nije bilo. Mislim da u narednom periodu možemo sve da se dogovorimo. Kao što smo se manje-više lako dogovorili na nivou Beograda.

Vlada je najavila oštar reformski kurs, ali se čini da se na prvom reformskom koraku saplela kod donošenja zakona o radu. Da li će vaša partija glasati za njega?
- Bez podizanja privredne aktivnosti nema zakona o radu koji će štititi prava radnika, jer neće imati gde da rade. Nema norme koja može da vas zaštiti ako je ekonomija u rasulu. Samo u razvijenoj ekonomiji mogu da se štite prava radnika. Bolje je da imate realističan zakon, da se njegove norme mogu poštovati, nego da imate spisak želja koje ne mogu biti ostvarene. Mi ćemo glasati za ovaj zakon.

Nedavno vas je Zagorka Golubović optužila da ako glasate za zakon, to radite zarad opstanka u vlasti. Ima li u tome istine?
- Mogu da razumem nekog ko prvi put želi da postane ministar, ja sam to već petnaest godina. I verujte da mi odavno ne predstavlja nikakvo zadovoljstvo. Ali ako ste već u politici, mislim da je bolje učestvovati u utakmici jer možete da date gol, nego sa tribina gledati šta se dešava jer tako ništa ne možete da uradite. Ne znam zašto je gospođa Golubović samo mene targetirala kao nekog ko će biti jedini odgovoran za prava radnika.

Rekli ste da ćete ostavku podneti ako se ne završi digitalizacija do sredine 2015. godine. Zašto vam je to važnije od zakona o radu?
- To je moja nadležnost i to mora da se završi. Mi smo u obavezi da taj proces okončamo do 17. juna 2015. godine. Za mene je to jedan od glavnih ciljeva i, ukoliko taj posao ne bude realizovan do zadatog roka, podneću ostavku. Država od prodaje digitalne dividende može da zaradi oko 100 miliona evra, a uložila je 25 miliona evra, i ako ovaj posao ne bude gotov na vreme, smatrao bih to ličnim neuspehom.

Za vas i Dinkića je postojala priča da ste zajednički imenitelj svih vlasti od 2000. godine do sada. Ako slučajno podnesete ostavku zbog digitalizacije, da li ćete se vratiti svom lekarskom pozivu?
- To je za mene, nažalost, pluskvamperfekat.

Spekuliše se da smo od Rusije dobili mnoge ekonomske benifite, a da je jedan od njih i proširenje Sporazuma o slobodnoj trgovini.
- Mi već dve godine pokušavamo da proširimo obim robe koja bi mogla da bude u režimu slobodne trgovine u Rusiji, pre svega šećer, određene vrste sira, vino i automobili, i do sada smo dobijali negativne odgovore. Sada je prvi put rečeno da će oni razmotriti naš zahtev. Očekujem da će ovog puta odgovor biti pozitivan.

Da li su Sporazum o slobodnoj trgovini više koristile strane firme koje su pogone otvarale u Srbiji, pa umesto poljoprivrednih proizvoda najviše izvozimo hulahop čarape?
- Od deset najvećih izvoznika na rusko tržište osam su inostrane, odnosno srpske firme sa stranim kapitalom. Na prvom mestu je kompanija „Golden lejdi“ sa 108 miliona dolara, koja proizvodi čarape. Mnoge od ovih kompanija su došle u Srbiju zbog režima slobodne trgovine i treba da se zna da kada razgovaramo sa stranim investitorima u prva tri razloga koji ih motivišu da dođu u Srbiju jeste i Sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo sa Rusijom.


To vas pitam zbog afere sa mesom, gde zbog neozbiljnosti plaćamo veliki ceh. Ko je kriv za tu aferu i koliko je štete nanela državi?
- Ona sigurno jeste nanela štetu Srbiji, ne toliko u finansijskom smislu koliko u smislu kredibiliteta, jer ovo je jedna velika pogodnost koju naši proizvođači svinjskog mesa imaju. Mi sada imamo veliku austrijsku kompaniju koja želi da pokrene proizvodnju svinjskog mesa u Sremskoj Mitrovici da bi zaposlila 300 ljudi, a koja bi izvozila celokupnu proizvodnju u Rusiju. Narušena je reputacija zemlje kao pouzdanog partnera. Mi ovu stvar moramo da dovedemo do kraja.

Hoće li država imati štete i zbog spajanja hrvatskog „Agrokora“ i slovenačkog „Merkatora“, jer ko kontroliše maloprodaju, kontroliše i poljoprivredu?
- Naše mogućnosti u procesu spajanja ove dve kompanije su prilično ograničene. Komisija o zaštiti konkurencije je donela odluku i „Agrokor“ je dobio uslovnu dozvolu da mora da proda 22 svoja objekta. Što se tiče uticaja na potrošače, ne očekujem da će doći do povećanja cena. Kada je o proizvođačima reč, tu postoji bojazan jer malo ulažemo u agrar. Nemamo koncepciju razvoja agrara jer smo za 27 godina promenili 20 ministara poljoprivrede. Konačno, moramo da definišemo da je poljoprivreda strateška grana i da umesto sadašnjih 2,1 milijardu do 2020. godine ostvarimo prihod od izvoza od 10 milijardi evra. Naš problem nije što se spajaju „Agrokor“ i „Merkator“, već zato što ne znamo da taj resor stavimo u funkciju razvoja zemlje.

Todorića ne treba kriviti, ali zašto mu je država omogućila da se ponaša po principu „uzmi sve što ti život pruža“, iako nijedna srpska firma gotovo ne može da priviri na hrvatsko tržište?
- Reciprociteta nema jer kod nas ima više od 200 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj ne znam da li postoji više od pet srpskih. Hrvati će reći da naše kompanije ne pokazuju interesovanje da ulažu u njihovu zemlju. Naše kompanije, pak, tvrde da nailaze na velike prepreke. U svakom slučaju, ovaj problem mora da se reši jer su naše kompanije koje su pokušale da posluju iz političkih razloga bile blokirane.

Nakon ovog ujedinjenja, „Idea“ i „Delez“ imaju 76 odsto prometa na srpskom tržištu. Možemo li u takvim uslovima da očekujemo dolazak novog trgovinskog lanca?
- „Lidl“ je odmakao u pregovorima, 12 lokacija su otkupili, pregovara se za još tri lokacije u Beogradu, u Nišu postoje još neka sporenja u vezi sa jednom lokacijom. Još se pregovara sa desetak gradova i opština. Dakle, nema dileme da li će oni doći. Doći će jer investiraju u kupovinu placeva.

Hrvatske cigarete ćemo pod pritiskom Evropske komisije morati i dalje da uvozimo po povlašćenim carinama od 15 odsto, umesto 53 koliko važi za zemlje EU. Da li je i to ucena?
- Dogovoreno je da se 1.600 tona cigareta uveze po stopi od 15 odsto I ta količina se odnosi na uvoz cigareta iz cele EU, a ne samo iz Hrvatske. Ono što nije dogovoreno je kako će se raspodeliti tih 1.600 tona. Mi predlažemo da se ta podela vrši srazmerno na sve proizvođače. Ako ih, recimo, ima pet, da svi dobiju po 20 odsto. Hrvatska se tome protivi, ali mi prvi put imamo naznake razumevanja EK ukoliko damo garancije da to možemo da sprovedemo. Dakle, primena izmenjenog protokola SSP u vezi sa cigaretama počinje 1. avgusta.

Poplave su ove godine napravile veliku štetu u poljoprivredi. Mislite li da će i ove jeseni pekari tražiti poskupljenje hleba?
- Nemaju nikakvog opravdanog razloga za povećanje cene hleba jer je pšenica dobro rodila i imaćemo oko dva i po miliona tona pšenice. Milion ćemo koristiti za domaće potrebe, milion i po za izvoz.

Najavljena je prodaja „Telekoma“. Prodajemo li mi „svoju srebrninu“ i da li prodajom telekomunikacija i EPS gubimo ekonomsku nezavisnost zemlje?
- Ljudi u Srbiji su protiv tri stvari u svim istraživanjima - protiv NATO pakta, Haškog tribunala i protiv prodaje „Telekoma“. Nema razloga da se prodaje „srebrnina“ i nećemo ga prodavati pošto-poto, ali ako ima investitora koji ponudi dobre uslove, biće to dobro i za „Telekom“ i državu jer bez ulaganja on ne može da izdrži utakmicu sa konkurencijom.

Razgovarala Slađana Vukašinović

Privatizacija u sportu
DOK SU KLUBOVI KRAVE MUZARE, OD FUDBALA NEMA NIŠTA

Veliki ste ljubitelj fudbala. Navijate za Partizan, koji ove godine nije osvojio titulu. Kako komentarišete stanje u Partizanu i u srpskom fudbalu uopšte?
- Tragedija je neviđenih razmera što naša reprezentacija nije na Svetskom prvenstvu. To je šteta koja je napravljena ne fudbalu, ne sportu, već zemlji. Da ne govorim o finansijskoj šteti. Zato nama treba promena unutar vlasničke strukture klubova i ja znam šta znači kada u klubovima vlada samoupravljanje i nema nikakve odgovornosti. U Pazaru su mi se juče žalili, traže pare jer im je ukradeno 80 lopti. Nema nijednog dresa, ni gaćica, uzeli su igrači. Alajbegova slama! Da li bi to moglo da se desi da je to vaš ili moj klub? Ne bi. Dok su klubovi krave muzare, od fudbala nema ništa. Baš me briga ko će biti vlasnik Partizana, ako daje pare i igrače, i ja mogu da gledam dobar fudbal.

Da li na čelu Partizana treba da ostane gospodin Dragan Đurić, koji je juče ponovo uhapšen?
- Ja mislim da je i za njega i Partizan bolje da ne bude više na čelu Partizana.

Šala do šale
BRAMERC MI JE REKAO DA SAM KAO POTPREDSEDNIK RADIKALA!

Da li je Vlada mogla da zatraži bezuslovno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja - ako ne zvaničnim putem, jer on to ne prihvata, onda svojim kanalima?
- Nije bilo sastanka sa predstavnicima Tribunala gde ja nisam postavio pitanje Vojislava Šešelja, jer ovo što se sa njim radi je presedan u pravnoj praksi. Saopštio sam to i gospodinu Bramercu, koji je u šali rekao da se ponašam kao da sam potpredsednik SRS. Država ništa više nije mogla da uradi.