SKUPŠTINA SRBIJE: Poslanici podržali izmene Zakona o radu

Pred poslanicima biće i vladin izveštaj o poplavi koja je zadesila Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač istakla je da izmene zakona nisu drastične, kako se u javnosti spekulisalo, već se njima preciziraju određene odredbe postojećeg zakona, koje su neki posodavci zloupotrebljavali.Zakon nije u suprotnosti sa intereima radnika, a doneće povećanje investicija, zapošljavanja i smanjenje rada na crno, rekla je ona.Kovač je podržala i izmene zakona o Penzijsko-invalidskom osiguranju, koji kao najvažniju izmenu uvodi izjednačavanje muškaraca i žena za odlazak u penziju sa 65 godina, ali tek 2032. godine.

Vraća se definicija osiguranje poljoprivrednika i to je najvažnija izmena za nas, jer se olakšava uplaćivanje osiguranja za članove poljoprivrednog domaćinstva, rekla je Kovač.Šef poslaničke grupe SPO Aleksandar Jugović najavio je podršku izmenama Zakona o radu, navodeći da je to reformski korak Vlade.Neophodno je podržati taj reformski korak Vlade Srbije radi budućnosti zemlje. Ako srpski radnik želi da živi kao evropski, treba da radi pod uslovima koji važe u EU, rekao je Jugović i izrazio nadu u pozitivne efekte zakona.Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petković ocenio je da se ovim zakonom Srbija usklađuje sa evropskim direktivama.Pre deset godina se odustalo od reforme radnog zakonodavstva, a postojeći zakon koči dolazak investitora, rekao je on. Petković je najavio podršku zakonu u načelu, a ukoliko bude potrebno nešto popraviti, to će se učiniti amandmanima.

Poslanik LSV Nenad Čanak ocenio je da zakon nije sistemski, jer se ne uvodi novi radno pravni odnos između radnika i poslodavaca i nisu raščišćeni brojni odnosi.Imamo 1,7 miliona penzionera, 900.000 zaposlenih u privatnom sektoru, a 780.000 u državnom. Nije moguće da zaposleni u privatnom sektoru finansiraju 2,5 miliona izdržavanih lica, ukazao je Čanak.

Dnevni red

Skupština Srbije počela je danas vanredno zasedanje, a poslanici na početku postavljaju pitanja predstavnicima Vlade. Na dnevnom redu zasedanja su izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju, Predlog zakona o otklanjanju posledica poplava i Izveštaj o poplavama i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava. Dva reprezentativna sindikata - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost - za danas su u podne zakazali protest zbog predloženih izmena Zakona o radu i Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju

Poslanici Skupštine Srbije danas će početi raspravu o izmenama Zakona o radu, Zakona o PIO i o Zakonu o otklanjanju posledica poplava.

10.49 - Šef poslaničkog kluba NDS Marko Đurišić pitao je danas ministra odbrane i načelnika VOA da li je urađena bezbednosna procena za Liban, s obzirom da je Srbija uputila svoje vojnike u mirovnu misiju u tu zemlju, a bezbednosna situacija se komplikuje u susednom Izraelu. Đurišić je rekao da se u Izraelu sitaucija vojno komplikuje i podsetio da je 2006. godine došlo do intervencije Izraela u Libanu.

“Moje pitanje je da li je urađena nova bezbednosna procena, da li i u kom obimu su ugroženi naši vojnici koji se tamo nalaze, da li džava Srbija preduzima mere i koje preduzima, s obzirom na bezbednosnu procenu”, rekao je Đurišić.

On je dodao da je pitanje upuućeno ministru odbrane i načelniku VOA, s obzirom da je doneta odluku u skupštini o upućivanju vojnika u inostranstvo u skladu sa međunarodnim ugovorima, a jedan od tih ugovora je i Misija u Libanu.

10.15 - Konstatovana ostavka Lazara Krstića čime mu je prestao mandat ministra finansija.

Zakon o radu

Predlog izmena i dopuna Zakona o radu doprineće, pre svega, sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja "rada na crno" i povećanja zaposlenosti, piše u razlozima za donošenje tih rešenja.

Predloženim rešenjima smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da, pored ostalih mera vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija u privredu i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.

Minuli rad

Predlog izmena i dopuna Zakona o radu predviđa niz izmena među kojima i da zaposleni pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada može da ostvari isključivo kod aktuelnog poslodavca. Do sada je zaposleni to pravo ostvarivao na ukupni minuli rad stečen kod više poslodavaca.

Pravo na otpremninu

Ukoliko zaposleni dobije otkaz kao tehnološki višak, predviđena je naknada koja predstavlja minimum zbir trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.
Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju po usvajanju izmena Zakona biće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog, a zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, dok za smenski rad te naknade više nema.

Rad na određeno

Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni dobija posle mesec dana neprekidnog rada, a ne kao do sada, posle šest meseci.
Predloženim zakonom zaposleni gubi pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako dobije otkaz, smanjuje mu se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt.Za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ima pravo na dva slobodna dana.

Zarada u vreme godišnjeg odmora

Tokom godišnjeg odmora zaposleni će imati pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.
Predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju obuhvataju, pored ostalog, promenu uslova za sticanje prva na starosnu penziju, odnosno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene sa 60 na 65 godina, tako što će se starosna granica postupno podići od 2015. do 2020. godine, za po šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za po dva meseca na godišnjem nivou.
Na taj način izjednačavaju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju muškarca i žene.
Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.

Leks specijalis

Kada je reč o zakonu o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, odnosno Leks specijalisu, njime se uređuje se otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenom majskim poplavama.
Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a prestaje da važi po isteku jedne godine.

Zakonom je precizirano da područje pogođeno poplavama obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Srbije: grad Beograd i gradske opštine Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Grocka i Rakovica.Zakonom su obuhvaćeni gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Valjevo, Čačak, Užice, Jagodina, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Požarevac i Zaječar.

Zakonska rešenja se odnose i na opštine Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Ub, Osečina, Ljig, Lajkovac, Mionica, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Gornji Milanovac, Lučani, Ražanj, Aleksinac, Doljevac, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Paraćin, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac, Rekovac, Varvarin, Trstenik, Šid, Knić i Rača.