Đurić: Srbija želi da poglavlje 35 bude otvoreno što pre

Međutim, poglavlje 35 je takvog karaktera i u pregovaračkom okviru tako definisano da će biti otvoreno tokom čitavih pregovora između Srbije i EU i kroz ovo poglavlje prelamaće se naši odnosi sa Privremenim institucijama samouprave u pokrajini, rekao je Đurić

"Međutim, poglavlje 35 je takvog karaktera i u pregovaračkom okviru tako definisano da će biti otvoreno tokom čitavih pregovora između Srbije i EU i kroz ovo poglavlje prelamaće se naši odnosi sa Privremenim institucijama samouprave u pokrajini", rekao je Đurić u intervjuu za prištinsko Jedinstvo.

Srbija želi da izbegne da u ovom poglavlju bude korišćen tzv. pristup mete u pokretu, odnosno, cilja u pokretu.

"Dakle, da se lestvica kriterijuma za otvaranje ili kasnije za zatvaranje poglavlja stalno pomera. Zbog toga mi vodimo intenzivne razgovore sa predstavnicima Evropske komisije pokušavajući zajednički da definišemo način na koji će se voditi razgovori o ovom poglavlju, tako da Srbija ne zavisi od političkih prilika među kosovskim Albancima, odnosno, od stanja u Privremenim institucijama samouprave u Prištini", kaže Đurić.

Ako Priština nije u nekom trenutku spremna da o nečemu razgovara, postigne dogovor ili postavlja nerealne uslove to ne sme da bude na štetu evropskih integracija Srbije.Tu je, kaže, odgovornost i na Evropskoj komisiji ali i na zemljama članicama koje moraju da prepoznaju strateški značaj članstva Srbije u EU i uspešnog završetka pregovora.

Upitan da li je Srbija zakasnila da reaguje po pitanju nelegalne privatizacije na KiM i zašto su prethodnih godina vlasti u Srbiji bile potpuno pasivne po tom pitanju, Đurić se složio da je država od 1999. do 2012. u velikoj meri zanemarivala pitanje oduzete srpske imovine na KiM, i privatne, i državne.

"Stiče se utisak da nisu u dovoljnoj meri korišćeni domaći i međunarodni pravni instrumenti da bi se zaštitila prava građana i, na kraju krajeva, prava države nad svojim stambenim i privrednim objektima u pokrajini. Mi danas ubiramo gorke plodove takve politike", rekao je Đurić.

Srbija, kaže on, želi da otvori široke razgovore sa kosovskim Albancima i Privremenim institucijama samouprave o imovini. A, jasno je da ne može biti ni trajnog ekonomskog razvoja, sigurne klime za investitore i ljude koji bi potencijalno dugoročno svojim novcem učinili da na KiM budu otvorena nova radna mesta, novi proizvodni pogoni, dok se ne reši pitanje imovine.

"Dakle, uveren sam da je rešavanje pitanja imovine u interesu i Albanaca i Srba i ostalih na KiM. Zbog toga mislim da je svaki dan u kome se ne razgovara o pitanju imovine izgubljen dan i za Albance i za Srbe", rekao je Đurić.

Šef vladine Kancelarije za KiM kaže i da nema ozdravljena društva na KiM bez obzira na nacionalnost pre nego što oni koji su vršili zločine ne budu odstranjeni iz političkog i javnog života i izvedeni pred lice pravde."Uveren sam da gospodin (Klint) Vilijamson i međunarodna zajednica preduzimaju konačne korake na tome da se takvi ciljevi ostvare i to nam daje nadu", rekao je Đurić.

On je ponovio da Park mira u severnom delu Kosovske Mitrovice ostaje, te da je to dogovor postignut u Briselu, a o njegovoj budućnosti će se dalje razgovarati.Govoreći o Zakona o amnestiji, Đurić je rekao da je njegovo poštovanje neophodno za ukupnu političku klimu i za neophodnu pozitivnu atmosferu kako bismo mogli dalje da napredujemo u procesu normalizacije procesa.

"Svako pritvaranje ili držanje u pritvoru ljudi bez optužnica podriva veru naroda na KiM u domaću i međunarodno pravdu i udaljava nas od željenih ciljeva. Neki od ljudi koji su u pritvoru doživljeni su, od preko devedeset odsto stanovništva u sredinama iz kojih potiču, kao ljudi visokih ličnih i moralnih kvaliteta koji nisu umešani u bilo kakva krivična dela", naveo je Đurić.

On je dodao da je činjenica da se oni bez optužnice drže u zatvoru toliko dugo i da su izloženi šikanoznom vršenju prava na druge načine, u znatnoj meri urušava poverenje u institucije i otežava vladavinu prava na KiM.