Nemački ambasador Hajnc Vilhelm za Kurir: Srbija nije neutralna, izabrala je evropski put

Činjenica da je osam premijera zemalja zapadnog Balkana nedavno prisustvovalo konferenciji u Belinu, koja je organizovana na inicijativu kancelarke Angele Merkel, velika je stvar. Nemačka vlada je ovim potezom pokazla da ceni zapadni Balkan i da želimo da svi budu deo evropske porodice naroda, kaže u intervjuu za Kurir Hajnc Vilhelm, nemački ambasador u Beogradu.

Premijer Vučić je u Berlinu predstavio projekte na kojima bi države Balkana radile zajedno. Pružili ste podršku?
- Ideja konferencije je jačanje saradnje zemalja zapadnog Balkana. Projekti izgradnje auto-puta Niš-Priština i rekonstrukcije železnica su dobrodošli. Podržavamo takve projekte, ali mora da postoji jasan finansijski plan. Da razjasnim - konferencija u Berlinu imala je, pre svega, politički karakter, a ne da Nemačka direktno učestvuje u investiranju. Postoje fondovi EU, Svetske banke, postoje različite finansijske institucije. Uveren sam da je premijer Vučić predstavljajući ideju, naravno, na umu imao i predloge kako bi ti projekti mogli da se finansiraju. Tužno je što u 21. veku ne postoji mogućnost da se iz Beograda putuje vozom u Sarajevo.

Poslednjih meseci EU je stavila do znanja Srbiji da mora jasno da se opredeli prema ukrajinskoj krizi i da će morati da uvede sankcije Rusiji. Da li se stav Nemačke promenio povodom toga ili i dalje poštuje neutralnost Srbije kad je reč o odnosima s Rusijom?
- Ne bih rekao da je Srbija neutralna. Srbija se nalazi u pregovaračkom procesu o članstvu u EU. Vaša država se odlučila za evropski put i izabrala je da bude članica EU. Razumemo vaše istorijske, kulturne i verske veze s Rusijom, ali mislim da postoji jasna odluka i želja srpske vlade da postane članica EU. Za januar je zakazan početak pregovaračkog procesa, a od zemlje kandidata i zemlje koje pregovara očekuje se da podržava političke odluke koje donosi EU.

Šta hoćete konkretno time da kažete? Da ćemo morati da se opredelimo?
- Srbija nije samo kandidat već zemlja koja pregovara. Stoga mi očekujemo snažniju podršku u donošenju odluka koje usvojila EU. Nema zakonskih obaveza da se to uradi, ali to je deo procesa.

Rusija je uvela sankcije EU na poljoprivredne proizvode. Da li su zemlje članice EU i Nemačka jasno stavile do znanja Srbiji da ne sme biti prepakivanja robe? I premijer Vučić je nedavno javno rekao da ćemo sankcionisati svaki pokušaj zloupotrebe?
- Dobro je što je na samom početku premijer Vučić jasno stavio do znanja da država Srbija neće tolerisati takve zloupotrebe. Naravno da je u našem interesu da ne sme da dođe do prepakivanja robe. Dobro što je srpska vlada reagovala preventivno. Građani Srbije treba da znaju da vaša zemlja ima daleko veću trgovinsku saradnju sa zemljama EU i Nemačkom nego s Rusijom. Samo s Nemačkom u oba pravca trgovinska razmena za godinu dana iznosi oko tri milijarde evra.

Putin najverovatnije dolazi u Beograd 20. oktobra. Šta mislite o tome?
- Nemamo ništa protiv da Putin dođe u Beograd, zašto bismo imali? Povod je jasan, 20. oktobra 1944. Beograd je uz pomoć Rusa oslobođen od Nemačke. Srbija ima jake veze s Rusima, a gospodin Putin dolazi u Nemačku, zašto ne bi došao u Srbiju?

Vladimir Putin veoma često razgovara s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel?
- Da.

Kada će Srbija otpočeti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji? Bilo je govora da će se početi u oktobru, pa je to pomereno za januar. Da li će izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biti pozitivan?
- To umnogome zavisi od izveštaja o napretku Srbije koji će Evropska komisija predstaviti 8. oktobra. Što se tiče tog izveštaja, mnogi novi zakoni su usvojeni, i to će uticati i na izveštaj. Teško je reći kad će početi pregovori jer nemam potpunu sliku. Što se tiče poglavlja 35, želimo da se primeni Briselski sporazum pre nego što se to poglavlje otvori. Ima još posla, poput osnivanja srpskih zajednica, poverenika... Mora da se uradi više na primeni Briselskog sporazuma pre nego što se poglavlje 35 otvori.

Napretka ipak ima.
- Nesumnjivo je da je napredak Srbije očigledan, i to niko ne može da ospori. Veliki koraci su učinjeni u 2012. godini, ključno je potpisivanje Briselskog sporazuma i dijaloga Beograda i Prištine. U ovom trenutku nema dijaloga na najvišem nivou, ali poznato je da to nije zbog Beograda, već zato što se čeka izbor vlade Kosova.

Da li očekujete da se razgovori nastave na premijerskom nivou?
- Koliko mi je poznato, premijer Vučić je jasno rekao da to niko ne dovodi u pitanje.

Šta je s velikim nemačkim investicijama? Hoće li Dojče telekom doći u Srbiju, kao što je došao u Hrvatsku i Crnu Goru?
- Ne znam ništa o tome. Ali imamo u najavi drugu investiciju - nadamo se da će jedan veoma važan proizvođač mesa doći u Srbiju. Reč je o velikom investitoru i radi se o investiciji u iznosu od nekoliko miliona evra. Takođe, nemački ministar ekonomije će doći u Srbiju, kao i ministar poljoprivrede.

Kad smo kod poslova, jeste li zadovoljni saradnjom „Mercedesa“ i „Ikarbusa“?
- To je veoma zanimljivo, jer nije reč o investiciji već saradnji oko šasija. Sada „Ikarbus“ mora da nađe kupce za autobuse, u Srbiji ili u nekoj drugoj zemlji. Znam da je to teško, ali je izvodljivo.

Najavljeno je da će Parada ponosa biti održana 28. septembra, a ministar MUP Nebojša Stefanović za dve nedelje će saopštiti bezbednosne procene. Očekuje li Nemačka da Parada ponosa bude održana?
- Nadam se da će Parada ponosa ove godine biti održana. Očekujemo da će Vlada Srbije uraditi sve što je u njenoj moći kako bi se održala. Srbija ima jaku policiju i Parada može da bude održana ako Vlada to želi. Sledeće godine tim povodom biće organizovana konferencija i specijalni izaslanik nemačke vlade koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima doći će u Beograd na četiri dana.