Stanovnici Škotske 18. septembra izjasniće se da li su za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva posle više od tri veka, a ako bude izglasano "da" onda bi moglo da bude teško Škotskoj da nadje saveznike izvan Velike Britanije, naveo je u "Tajmsu" predsednik Centra za medjunarodnu saradnju i održivi razvoj Vuk Jeremić

"Škoti moraju da shvate da glasanje za nezavisnost neće proći bez posledica za ostatak Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope", naglasio je Jeremić.

Prirodni i ljudski resursi Škotske kao i osećaj identiteta svakako predstavljaju održivu osnovu da ona sama stoji na svetskoj sceni u budućnosti, smatra Jeremić i dodaje da će se ipak ekonomske i diplomatske posledice izglasavanja "da" osetiti daleko izvan granica Velike Britanije, sa značajnim uticajem na evropske i medjunarodne angažmane.

Nezavisna Škotska biće suočena sa izazovom vraćanja svog dela duga Velike Britanije, a ako Škotska "ode" od podele duga, kao što preti, uspostavljanje dobrih odnosa sa medjunarodnim finansijskim institucijama biće ispunjen poteškoćama, smatra Jeremić.

To bi stvorilo presedan za druge secesioniste u Evropi i šire da tvrde da je deo njihovog duga nelegitiman, upozorio je on.

Edinburg će morati da uloži zahtev za članstvo u svakoj multilateralnoj organizaciji kojoj Škotska trenutno pripada preko Velike Britanije, dalje navodi Jeremić.

U nekim slučajevima, prema Jeremiću, prijem može da bude relativno jednostavan, kao što su Ujedinjene nacije (UN) i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS).

Što se tiče NATO i EU, na osnovu saopštenja njihovih lidera, prijem u te dve organizacije biće "daleko" od automatskog, istakao je Jeremić.

Secesija Škotske negativno će da pogodi multietničke demokratije kao što su Belgija i posebno Španija, koje su duboko uznemirene mogućnošću da Škotska izglasa nezavisnost, a što bi dodatno uticalo na katalonske i baskijske aspiracije za nezavisnošću.

"Bilo bi teško suverenoj Škotskoj da se nada lakom ulasku u EU i dobijanju pune podrške prestonica EU, a koje se bore da održe svoje države zajedno, delom zbog presedana samog kandidata", naveo je Jeremić.

Jeremić je istakao da bi nezavisnost Škotske mogla da poveća verovatnoću da će Velika Britanija da napusti EU.

Evropska unija bez šeste najveće svetske ekonomije i jedne od najveštijih svetskih diplomatija ostala bi značajno oslabljena u medjunarodnim krugovima, ocenio je Jeremić.

Izglasavanje nezavisnosti moglo bi, takodje, da izazive debatu o budućnosti ključnog stalnog člana sa pravom veta u Savetu bezbednosti, koje drži Ujedinjeno Kraljevstvo.

Škotska nezavisnost mogla bi da osnaži uticajne zainteresovane strane "da pritisnu napred sa većim žarom".

Slična debata verovatno bi se povela i o sistemima glasanja u medjunarodnim finansijskim institucijama kao što su Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond, naveo je Jeremić.

Malo je verovatno, smatra Jeremić, da će mnoga od ovih važnih ekonomskih i diplomatskih pitanja biti rešena do datuma samoproglašenja moguće nezavisnosti u martu 2016. godine.

To bi ostavilo nezavisnu Škotsku van vojnih saveza, političkih unija i većine multilateralnih organizacija na neodredjeno vreme.

Po prvi put u modernoj istoriji, Edinburg bi direktno bio predmet plime i oseke geostrateških okolnosti, istakao je Jeremić.

Sve to treba ozbiljno da razmotre oni kojima je sudjeno da odrede budućnost Škotske i ostatka Velike Britanije, zaključio je Jeremić u svom tekstu u "Tajmsu".