Svako ko je bio na mojoj funkciji morao je to da uradi, da brani državu od NATO agresije. To su bile naše ustavne obaveze, nismo mi nikog napa

Momir Bulatović, nekadašnji predsednik Vlade Savezne RepublikeJugoslavije, na jučerašnji dan pre 13 godina proglasio je ratno stanje zbog NATO bombardovanja. Za Kurir kaže da je cilj agresije bilo sistematsko uništavanje države i naroda.

• Da li biste isto uradili danas?
- Da. Svako ko je bio na mojoj funkciji morao je to da uradi, da brani državu od agresije NATO. To su ustavne obaveze, nismo mi nikog napali.

• Kako se sećate 24. marta?
- Jedan od najtužnijih i najružnijih dana u istoriji ove zemlje.

• Da li ste se plašili kad ste proglasili ratno stanje?
- Plašio sam se, sve je to ljudski. Ulazite u sukob s mnogo jačim protivnikom i suočavate se s činjenicom da nikakav trud da se to izbegne nije dao rezultat.

Miloševića su trovali

• Poslednji ste videli živog Slobodana Miloševića. Sećate li se tog susreta?
- Sećam se svakog detalja. Bio je odlučan da se izbori sa haškim sudom, a u isto vreme je pred našim očima kopnio. Videlo se da ne može da preživi proces. Bio je ubeđen da ga truju i ubijaju. Verujem da je tako.

• Pokušali ste da izbegnete bombardovanje?
- Od davanja rudnog bogatstva na koncesiju do pokušaja da bazu Bondstil naprave uz saglasnost Vlade SRJ, uz naknadu od jednog dolara. U Rambujeu su tražili okupaciju cele teritorije.

• Ne samo Kosmeta?
- Ne. Madlen Olbrajt je kasnije priznala da je lestvica bila postavljena tako visoko da bismo odbili i dali im razlog za napad.

• Jeste išli u skloništa?
- Izdao sam naređenje da niko ne bude u zgradi savezne vlade, ali sam ja sve vreme bio u kabinetu.

• Da li ste bili razočarani kada je potpisan Kumanovski sporazum?
- Mnogima je bilo krivo, mislili smo da možemo izdržati duže i dobiti više. Postojala je pretnja uništenjem Beograda, kojoj smo se morali povinovati. Vreme je pokazalo da Rezolucija 1244 nije bila loša, i naši naslednici to koriste.

• Na kraju smo i bili bombardovani i povukli smo se s Kosmeta.
- Bilo je pitanje da li ćemo zadržati dostojanstvo i povući se privremeno sa dela teritorije uz međunarodnu potvrdu da je naša. Manje smo izgubili na kraju nego što smo mogli na početku.