DRAGAN ĐURIĆ: Vučić mi je bio najbolja mušterija, nikad mi nije tražio popust!

Vlasnik „Zekstra grupe“ i predsednik Partizana Dragan Đurić u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otkriva svari o kojima je dosad ćutao. On demantuje da je ikad imao političku zaleđinu, za koga je glasao na izborima i ko od javnih ličnosti nosi odela njegove firme.

Koliko vam je ljudi okrenulo leđa tokom „službenog puta“, a koliko njih je, poput Branka Ružića ostalo uz vas?
- Malo sam ja bio tamo da bi mi neko okrenuo leđa. OK, bilo je nekih, ali oni nisu vredni pomena. Da sam ostao duže, možda bi ih bilo više, a to ne mogu da znam. Što se prijatelja tiče, srećan je čovek koji ih ima koliko prstiju na jednoj ruci, a ja ih imam.

Izbegli ste odgovor u vezi sa Brankom Ružićem. Da li prijateljstvo s političarima donosi više koristi ili štete?
- To prijateljstvo može da naškodi i jednima i drugima, mada je veliko pitanje kome više. Što se Branka tiče, on i ja uspešno sarađujemo godinama u Partizanu, ali ne znam zašto se stalno potencira taj odnos.

Možda zato što su vam on ili njegova politička stranka jedno vreme bili politička podrška?
- Ne, nikad nisam bio okružen političarima niti mi je bila potrebna takva zaštita. Pričalo se da sam član SPS, a ja nikad nisam bio u nekoj stranci. Zapravo, bio sam u Savezu komunista, gde sam sa 16 godina dobio crvenu knjižicu, a to tad nije mogao bilo ko, nego samo najbolji đaci.

Ukoliko bi vam danas neka stranka ponudila članstvo uz obećanje da će se zaboraviti sve za šta vas sumnjiče, da li biste pristali?
- Ni pod kojim uslovima ne bih bio član neke partije. Ja se ne vezujem za stranku, već za ideju. Glasao sam samo tri puta u životu, i to na poslednjim izborima za SNS, a pre toga za SPS i DS. Uz to, želim da naglasim da bih sve svoje poslove koje sam radio opet uradio na isti način. Nemam čega da se stidim i nikakve nagodbe ne dolaze u obzir.

Da li menjanje političkih stranaka na izborima znači da su vas one za koje ste glasali razočarale?
- Delimično. U vreme tih izbora mislio sam da su one najbolja opcija, ali vremenom se ispostavilo da nisu. Mada, niko ne može da kaže da DS nije radio dobro, budući da su započeli pregovore o ulasku u Evropu, samo što su poslednjih godinu dana stali.

Šta vas je navelo da glasate za SNS?
- Osetio sam da se nešto menja i da će nam s njima biti bolje. Evo, primera radi, ukoliko se ostvari ovaj dogovor s Kinom, to će biti prava stvar za Srbiju jer će se zemlja pokrenuti. Takođe, ukoliko se u Srbiji u decembru zaista okupe lideri 17 država, to će biti vrhunska stvar za našu zemlju.

Plašite li se da bi dogovor s Kinom, koja je poznata po tekstilnoj industriji, mogao da stvori probleme vašoj „Zekstri“?
- Ma, samo neka se zemlja probudi. Mi trenutno u Srbiji gotovo i da nemamo konkurenciju, ali kriza koja vlada utiče na posao. Ljudi moraju da kupe hleb i mleko, dok im odelo baš i nije najpotrebnije. „Zekstra“ pravi srednju višu klasu odela, a za nekih desetak dana ćemo pokrenuti pogon za luks odela, koja će biti šivena po meri.

I koliko koštaju takva odela?
- Na Zapadu su oko 5.000 evra, a kod nas bi bila oko 1.200 evra.

To su ozbiljne sume, a kolika je plata zaposlenih u „Zekstri“?
- Radnici u Veterinarskom zavodu imaju prosečnu platu 45.000 dinara, dok je u „Zekstri“ ona nešto manja. Određene firme koje posluju u našoj grupi imaju problema s isplatom zarada, dok druge ne. Ukoliko zaradiš platu, onda je i dobiješ, ako ne zaradiš, u tom slučaju mi je mnogo žao.

A da li je normalno da vi i vaše firme ne plaćate porez?
- Ne bežim od toga da smo dužni, ušli smo u određene reprograme, ali dovoljno je otići na sajt Agencije za privredne registre i videti sve dužnike. Verujem da gotovo svi građani Srbije misle da je „Zekstra“ na drugom mestu dužnika, a mi smo 233.

Zašto se ime vaše firme našlo na spisku spornih privatizacija? Nije valjda da vas neko mrzi?
- Ne znam. Od 2006. godine nismo ništa prodali, samo smo kupili novu opremu. Investirali smo i ulagali, ali je onda došla kriza i mnogo toga je stalo. Sad „Zekstra“ ima dva nova prostora u Knez Mihailovoj ulici, jedan od 400, a drugi od 600 kvadrata, i to je nešto što je lepo. Ne planiram ništa da kupujem, već da suzim sistem. Da sve koji rade grupišemo u što manji tim i da utegnemo taj sistem.

Da li su ključni razlozi kupovine tih firmi atraktivno zemljište i lokali?
- Pa da smo Zavod uzeli zbog zemljišta, valjda bismo na njemu dosad nešto izgradili. Isto je i s „Nolitom“ i „Savremenom“, koje sad pokušavamo da spojimo i napravimo nešto.

Ko od javnih ličnosti nosi odela iz „Zekstre“?
- Mislim da je mali broj onih koji ih ne nose. Recimo, predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću sam poklonio odelo, ali je bilo i onih koje je platio. Pre nego što je postao premijer, Aleksandar Vučić je kupovao kod nas odela i košulje, a bio je veoma zahvalna mušterija. Nikad nije tražio ni najmanji popust.

Kakva se slika šalje o srpskom sportu kad se zna da su na čelu Partizana i Crvene zvezde ljudi koji su bili u zatvoru?
- Nisam bio u zatvoru, već u pritvoru, i to vrlo kratko. Moj odlazak tamo nema nikakve veze sa sportom. O tome zaista ne mogu da govorim jer je proces u toku i ne želim sebi da rušim poziciju odbrane. Kad sam izašao, prvo me je nazvao upravo Zvezdan Terzić i rekao: „Ko nije tamo bio, treba da bude da bi shvatio šta je život!“

Partizan je godinama bio dominantan u Srbiji, a zašto rezultatsku dominaciju niste pretvorili u organizacijsku stabilnost?
- Ne slažem se s tim da Partizan nije organizovan klub, mada je poslednjih godinu dana možda bilo grešaka. Kod nas se dešava isto što i u svakom drugom klubu, ali u manjoj meri. Recimo to ovako, ukoliko bi se svi klubovi u Srbiji ugasili i propali, Partizan bi bio poslednji koji bi doživeo tu sudbinu. Kod nas vlada demokratija, daleko veća nego, recimo, u mojim firmama.

Slažete li se s konstatacijom da ćutanjem uprava Partizana stvara lošu sliku?
- S tim mogu da se složim. Kad uradite neki dobar ugovor, trebalo bi javno reći o čemu se radi i ja bih to voleo, ali kad imate demokratiju, a ostali članovi UO to ne žele, onda je teško. Mada, mislim da to mora da se promeni.

Kad za nešto kažete „budalaština“ ili „kafanska priča“, to se obično ostvari?
- Ne znam za to, niti znam da je bilo mnogo takvih situacija. Eto, dajte mi barem tri primera.

Realno, ima ih mnogo, ali zar ne mislite da je jedna od njih vaše demantovanje tvrdnje da je u Partizanu bilo štrajka?
- I dalje tvrdim da štrajka nije bilo jer se on zakazuje. Igrači su imali sastanak, na kojem su razgovarali o problemima koji ih muče, i to ne krijemo. To je potrajalo duže nego što je bilo planirano, pa je odlučeno da se ne održi trening. Takođe, bilo je dogovora da se o tome nikom ne priča, a kako su pojedinci prešli kapiju Zemunela, javnost je već znala sve o tome.

Zar nije mogao i trening da se produži za tih 10-20 minuta?
- Slažem se da je mogao, i to bi bilo najlogičnije. Međutim, meni su rekli da je odluka bila ovakva. Tad sam bio na putu u Milanu i da sam kojim slučajem bio prisutan, siguran sam da do odlaganja treninga ne bi došlo.

Nekoliko puta ste najavili odlazak u decembru, da li se nešto promenilo?
- Ništa, i dalje tvrdim da odlazim.

Ko bi mogao da vas nasledi?
- Ne znam, ali sam siguran da to ne treba da bude bivši sportista, već privrednik zato što je rad u Partizanu rudarski posao. Garnitura koja nasledi ovu upravu će biti u problemima i trebaće im mnogo napora da urade barem 50 odsto onoga što smo mi uradili.

Možda je realnija opcija privatizacija, koja se pominje do kraja ove ili najkasnije sledeće godine?
- Onaj ko smatra da to nije jedino rešenje ima ozbiljnih problema u glavi. E sad, nisam baš siguran da će to biti do kraja godine. Mi zasad nismo ni sa kim pričali, te pregovore vodi država, koja će raspisati tender.