Uveren sam da će i u Strategiji proširenja članice ponoviti svoju posvećenost proširenju, rekao je šef delegacije EU u Srbiji drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma

BEOGRAD - Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da EU ostaje privržena politici svog širenja i da će taj stav potvrditi u Strategiji proširenja koja će biti objavljena 8. oktobra.

"Nova Komisija biće jednako privržena proširenju, imajući u vidu da je proširenje u središtu onoga čime će se bavititi komesar (Johanes) Han kao prioritetima. Uveren sam da će i u Strategiji proširenja članice ponoviti svoju posvećenost proširenju", rekao je Devenport drugog dana Beogradskog bezbednosnog foruma.

Devenport je ocenio i da EU treba da radi na tome da Rusija ne doživljava politiku proširenja ili susedstva kao ugrožavanje njenih interesa. Istakao je da zemlje u istočnom susedstvu EU, poput Ukrajine ili Moldavije koje su sa Unijom potpisale sporazume o pridruživanju, treba da same biraju svoj put, ali i da Unija mora da iam realističan pristup u odnosima s Rusijom, kao važnim partnerom.

"Ne sme se izgubiti iz vida da će Rusija biti suštinski važan partner u budućnosti EU i njenih članica i da mormo da osiguramo da pristupamo tome na realističan način, imajući u vidu evenutalna partnerstva, kao i vrednosti ili odsustvo zajedničkih vrednosti, kako bismo utvrdili gde su zajednički interesi", rekao je on.

Kao izazove u svetu zbog kojih bi sa Rusijom trebalo naći zajednički jezik, Devenport je naveo Iran, promene klime i energetiku. U raspravi na temu "EU i njena periferija", Devenport i šefica tima Srbije u pregovorima sa EU o članstvu, Tanja Miščević ocenili su da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da se osećaju kao periferija u odnosu na EU. Miščević je rekla da, dok su u EU donekle zaboravljeni ideali na kojima je osnovana, to nije tako na Zapadnom Balkanu koji na Uniju gleda kao na model, a ne samo na ekonomsku silu.

"Zato ne treba da sebe doživljamo kao periferiju, već kao nekog ko je spreman da se menja i želi da u jednom trenutku potane članica. Da li će se to desiti sutra? Ne, kao ni za pet godina. Ali to nije bilo moguće ni u slučaju sadašnjih članica kojima su bili potrebni vekovi da dostignu sadašnji nivo", rekla je ona. Ali, Tanja Miščević je ocenila da pred zemljama Zapadnog Balkana nisu vekovi, već 20 do 30 godina da dostignu taj nivo razvoja. Po njenim rečima, buduće članice neće odmah po prisutpanju ostvariti punu integraciju, s obzirom da EU ima više nivoa integracije, poput kasnijeg uključivanja u moneternu Uniju ili Šengenski prostor slobodnog kretanja ljudi i robe.