Američke vlasti podržavaju to što srpski premijer radi i to će nastaviti i ubuduće, rekla je Donfrid

Vlada Sjedinjenih Američkih Država snažno podržava odluku Srbije da nastavi evroatlantski put. Vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić posvećeni su tome da Srbija postane članica EU i naporima da izvrše reforme koje su uslov za to članstvo.

Američke vlasti zato podržavaju to što srpski premijer radi i to će nastaviti i ubuduće. Takođe, to što je srpski ministar odbrane učestvovao na NATO samitu u Velsu je još jedan pokazatelj posvećenosti Srbije evroatlantskom putu i to podržavamo, ističe Karen Donfrid, bivša savetnica predsednika SAD Baraka Obame i predsednica Nemačkog Maršalovog fonda u SAD.

Kao bivša savetnica predsednika SAD, kako ocenjujete podršku srpskih vlasti u borbi protiv Islamske države?

Predsednik SAD Barak Obama veoma je posvećen pretnjama koje stižu od Islamske države i on naporno radi na međunarodnoj saradnji u borbi protiv tih pretnji. Što se više zemalja priduži toj „koaliciji“, ta borba će biti snažnija. Tako da mislim da je bilo kakva pomoć od Srbije u toj oblasti dobrodošla, jer to svakako nisu kratkoročni napori i zato mislim da postoji dosta prostora da se bude od koristi u borbi protiv Islamske države.

Kako to može uticati na bilateralne odnose Srbije i SAD?

Mislim da to može uticati na bilateralne odnose između Srbije i SAD, jer SAD traži saveznike u tim naporima. Mislim da SAD, takođe, razumeju mnoge druge izazove sa kojima se Srbija suočava u ovom trenutku, tako da saradnja u borbi protiv Islamske države nije i neće biti presudan uslov za dobre međusobne odnose dve zemlje.

Mogu li SAD uticati na ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije i kako bi to mogle da učine?

SAD nisu članica EU, ali posmatramo proces proširenja Unije i imamo razumevanja za to da postoje ozbiljni problemi u pregovorima. Postoji mnogo obaveza koje zemlje koje pristupaju EU imaju da izvrše, da prilagode zakonodavstvo, izvrše reforme, ali čitav taj proces je dobar za zemlje kandidate. Sam taj proces Srbiju čini snažnijom državom. Znam da su svi fokusirani na krajnji datum kada će i zvanično postati članica, ali proces pristupanja je nešto što je veoma vredno. Posmatrajući iz ugla SAD, nije bitno koliko će se brzo ući u EU, već koliko se ozbiljno pristupa procesu, jer je to dobro za Srbiju. Dakle, mi više podržavamo da Srbija bude potpuno spremna da preuzme odgovornost tog članstva od toga da to bude što ranije.

Kako ocenjujete stav Srbije oko situacije u Ukrajini, što nije stala ni na ukrajinsku ni na rusku stranu? Kakve to može imati prednosti, a kakve posledice?

Sa jedne strane, zaista razumem da Srbija ima značajne odnose sa Rusijom i da pokušava da balansira u toj priči. Ali, s druge strane, ne slažem se sa tim da je Srbija neutralna po tom pitanju. Premijer Srbije je, naime, rekao da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, da vidi Krim kao sastavni deo Ukrajine, tako da mislim da je to jasan stav da poštuje ono što međunarodno pravo propoveda povodom ukrajinske situacije. Što se tiče toga što Srbija okleva da uvede sankcije Rusiji, ja znam da su neki iz EU tražili od srpskih vlasti da se to uradi i biće zanimljivo videti kako će se Srbija nadalje postaviti prema tom pitanju.

Da li će EU, a možda i SAD, pokušati da nateraju Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku sa njima?

Teško je zamisliti kako bi EU mogla da „natera“, kako vi kažete, Srbiju da prilagodi svoju politiku. Ali kada Srbija za četiri, pet godina bude bliža članstvu EU, očekujem da će se to promeniti. To će delimično značiti da je Srbija spremna da bude deo Unije, u kojoj će imati ekonomske i političke beneficije, a što će značiti i da će postati deo jednog sistema vrednosti.

Koliko će uopšte dobar odnos sa Rusijom uticati na kandidaturu Srbije za članstvo u EU?

Srbija nije usamljena u nastojanjima da balansira između razvijene saradnje sa Rusijom i procesa pridruživanja EU. I članice EU se bore sa tim. I ako posmatrate da li postoji kompromis oko sankcija unutar Evrope, to je fascinantno, trenutno postoji čitav spektar različitih mišljenja. Mnoge članice, naime, razmišljaju kao Srbija, jer imaju ekonomsku saradnju sa Rusijom, zavisne su od ruskog gasa, ali su se ipak pridružile uvođenju sankcija, jer se osećaju snažnije da budu deo EU nego da budu same. I tako će se osećati i Srbija kada se približi članstvu u EU, osećaće se manje ranjivo i zaštićenije kao deo jednog velikog sistema.

(Danas)