Izmenama zakona procenat za izdvajanje sredstava političkim strankama umanjuje se sa 0,15 na 0,105 odsto, kao i za finansiranje predizbornih aktivnosti sa 0,1 odsto na 0,07 odsto. Na taj način će linearno svim političkim akterima biti umanjena sredstva u odnosu na sadašnja za više od 30 procenata

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije počeli su danas pretres u načelu predloženih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji predviđa da stranke i partije ubuduće dobijaju oko 30 odsto manje sredstava iz budžeta.

Ta zakonska rešenja su predlog poslaničke grupe SNS. Izmenama zakona procenat za izdvajanje sredstava političkim strankama umanjuje se sa 0,15 na 0,105 odsto, kao i za finansiranje predizbornih aktivnosti sa 0,1 odsto na 0,07 odsto. Na taj način će linearno svim političkim akterima biti umanjena sredstva u odnosu na sadašnja za više od 30 procenata. Izmenama zakona stranke će ubuduće moći iz budžetskih prihoda da kupuju nekretnine.

UŽIVO RASPRAVU U SKUPŠTINI MOŽETE PRATITI OVDE

Ideja je bila da iza nas, koji se politikom bavimo na odgovoran način, ne ostanu samo reči već da budućim generacijama, ukoliko to prihodi i domaćinsko poslovanje omogućavaju ostavimo i nekretnine u kojima će buduće generacije moći da se edukuju, naveo je šef naprednjaka u parlamentu Zoran Babić.

On je dodao da se na taj način daje prostor da za političke stranke za svoje funkcionisanje obezbede prostor za buduće generacije i njihovo bolje bavljenje politikom. Nova zakonska rešenja predviđaju i da se sredstva za redovno finansiranje političkih subjekata koriste i za troškove izborne kampanje. Nema permanentnih i stranačkih kampanja, bombardovanja bilborda..., sredstva iz javnih finansija mogu da se koriste za kampanje, ali onda kada se raspišu izbori, dodao je Babić. Poslanici su prethodno postavljali pitanja vladi i nadležnima.

TS dostavila predloge amandmana o finansiranju stranaka

Transparenost Srbija dostavila je poslaničkim grupama u Skupštini Srbije predloge amandmana koji bi regulisali finansiranje političkih aktivnosti, saopštila je danas ta organizacija.

TS je, kako je precizirano, dostavila predloge amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i pozvala poslaničke grupe da ih preuzmu kao svoje u predloženom ili izmenjenom obliku i sa izmenjenim obrazloženjem, navedeno je u saopštenju.

Poslanicima je, kako je navedeno, upućen poziv i da razmotre druga važna pitanja u vezi sa uređivanjem finansiranja političkih aktivnosti na koja im je TS ukazala u dopisu.‚‚Povodom izmene Zakona kojom se predlaže da se ukine zabrana kupovine nekretnina novcem dobijenim iz javnih izvora, TS je ocenila da bi to bilo uslovno prihvatljivo, ako se uvede dodatno ograničenje kojim bi se tako nabavljene nekretnine koristile isključivo za sprovođenje političkih aktivnosti", piše u saopštenju.

Na ovaj način bi se, kako se dodaje, sprečilo da se nekretnine kupljene od javnih izvora koriste za sticanje zarade od dalje prodaje ili iznajmljivanja, rešavanje stambenih potreba zaposlenih i slične namene.

TS smatra da je loša izmena kojom se predlaže da se sredstva iz javnih sredstava, namenjena za redovno finansiranje, koriste i za finansiranje troškova izborne kampanje."Za finansiranje kampanje se već izdvajaju značajna budžetska sredstva, tako da bi ovakvo rešenje bilo nelogično i de fakto bi vodilo tome da se iz budžeta dva puta izdvaja novac za istu svrhu, što je suprotno načelima budžetskog sistema. Osim
toga, takvo rešenje bi imalo i štetne posledice po ostvarivanje nekih demokratskih načela", navodi Transparentnost.

Naime, odredbama Zakona je propisano da se svim učesnicima u izbornoj kampanji pre izbora raspodeljuje određena suma iz budžeta, u jednakom iznosu."Nakon izbora, liste koje su dobile poslanička mesta dobijaju i dodatna sredstva za pokriće troškova kampanje. Ako bi se omogućilo korišćenje novca iz budžeta za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, to bi značilo da bi parlamentarne političke stranke (a pogotovo one koje u nekoj skupštini imaju najveći broj narodnih poslanika, poslanika i odbornika) bile izrazito privilegovane u odnosu na ostale učesnike izborne trke", piše u saopštenju.

Parlamentarne stranke, i inače, uživaju određenu prednost u odnosu na vanparlamentarne takmace, po prirodi stvari, zbog veće mogućnost da se predstave pred građanima i van izbornog perioda, ali nije opravdano da se iz džepa poreskih obveznika ta razlika produbljuje, piše u saopštenju.

Što se tiče predloženih smanjenja izdvajanja za finansiranje stranaka i finansiranje izbornih kampanja, TS smatra da je sadašnji obim finansiranja partija iz budžeta previsok i da treba usvojiti predložene izmene kojima će ta izdvajanja biti smanjena."Međutim, smatramo da je još veći problem to što pri donošenju Zakona (2011) nije jasno određena svrha budžetskog finansiranja, a to pitanje se ne rešava ni predloženim izmenama", navode u saopštenju.

Smanjenje budžetskih dotacija i otvaranje mogućnosti da se u kampanji koriste sredstva dobijena za finansiranje redovnog rada stranaka, piše u saopštenju, dodatno aktuelizuje potrebu da se zakonski ograniče troškovi izbornih kampanja. Transparentnost Srbija takođe smatra da je korišćenje javnih resursa u izborim kampanjama, odnosno „funkcionerska kampanja” jedno od pitanja koje bi trebalo prioritetno rešavati, a nije obuhvaćeno ovim predlogom izmena, kao ni nacrtom izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koje je pripremilo Ministarstvo finansija.
Reč je, navode, o rasprostranjenoj pojavi kada se navodne redovne aktivnosti javnih funkcionera i institucija kojima rukovode ciljano sprovode baš u doba izborne kampanje radi dodatne predizborne promocije u okviru informativnog programa medija.

Polemika Babića i Đurišića

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o predloženim izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koja je dovela do polemike šefa naprednjaka u parlamentu Zorana Babića, kao predlagača i šefa poslaničkog kluba SDS Marka Đurišića.

Đurišić je rekao da SNS iz budžeta dobija više od 49 miliona dinara mesečno istakavši da za redovan rad stranke te veličine ne treba više od 22 ili 23 miliona, za zakup prostorija u svakoj opštini ili gradu, za plate zaposlenih u stranci, sve račune za komunalije, odlazak funkcionera na putovanja...
„Ovim smanjenjem dobijaćete nešto više od 30 ili 33 miliona dinara mesečno, ostajaće vam svakog meseca 10 miliona. Milim da je SNS našla način da te pare iskoristi i predlaže u ovom zakonu da se ukine zabrana kupovine nekretnina iz sredstava koja se dobijaju iz javnih funanija“, rekao je Đurišić.

Odgovorio mu je Babić, koji je Đurišiću poručio da ne treba njemu da priča koliko je teško sa finansijama koje će biti umanjene i podsetio da je u vreme kada je DS, čiji je Đurišić bio funkcioner formirala vlast, vladu i život u Srbiji i kada su samo sebi povećali prinadležnosti, „SNS dobila nula dinara od 2008. godine kada je formirana do 2012. godine“.

„Nismo kukali, ali smo zato otišli u Kraljevo i sa sredstvima članova SNS, sa 33 miliona dinara napravili šest kuća, pomogli 350 domaćinstava. Mi nismo alhemičari, ne primenjujemo nešto i ne eksperimentišemo na građanima Srbije, već primenjujemo ono što su druge zemlje na vreme primenile“, rekao je Babić. On je dodao da su u martu neke partije imale preskupe kampanje, ali da su ipak te političke opcije nestale. „Ovaj zakon nije ideal, ali za izmene koje usvajamo danas dobićemo podršku u subotu , pozivam vas da ne ucenjujete amandmanima“, rekao je Babić Đurišiću.

„Koliko danas košta kilo žive poslaničke vage"

On je takođe upitao „koliko su koštala četiri poslanika SDS pre nekoliko dana i kolika je cena dobijena od Bojana Pajtića za podršku Vladi Vojvodine, kao i da li je dovoljno i za zakup nekih prostora“. „Koliko danas košta kilo žive poslaničke vage.Većina u vojvođanskom parlamentu od 63 poslanika skrpljena je, ne mogu da kažem na mišića, ali na evriće da“, rekao je Babić.

Za reč se javio i predsednik LSV Nenad Čanak koji je zakon analizirao kao, kako je naglasio, ekonomista.„Govorimo o milijardu i 900 miliona dinara, koliko je predviđeno budžetom za političke stranke, neki kažu da je ta cifra tolika jer su u ovoj godini u nju ušli i troškovi za izbore, a da je prava cifra oko milijardu i 100 miliona. Ako bi se sve te pare podelile penzionerima, kojih je milion i 700.000, svako bi dobio 1.117 dinara godišnje ili 93 dinara mesečno“, rekao je Čanak.

On je dalje naveo da bi to, ukoliko predložene izmene budu usvojene, taj iznos bio 31 dinar, što čini 600 grama hleba mesečno ili 20 grama hleba dnevno. „To je ono što je ušteda koja bi se napravila ako razgovaramo o penzionerima i ništa ozbiljno u nivou nekih novih škola, bolnica, pozorišta...“, rekao je Čanak. On je ukazao da bi problem nastao kad je reč o Vojvodini, jer bi na isti način trebalo da se finansiraju političke aktivnosti i u toj pokrajini, koja nema svoje poreske prihode. „Time dolazimo do toga da se politički život može odvijati samo na nivou Republike i to nije umanjene za trećinu nego za polovinu dosadašnjih prinadležnosti“, zaključio je Čanak.