Aleksandar Vučić našao se sada na razmeđi i mora da zadovolji velesile, ali i unutrašnje srpske razmirice

Srbija se pomalo (ne)očekivano našla u središtu rusko-evropskog ukrajinskog sukoba i međusobnih nabacivanja sankcijama. Ali, očito je tu negde i Hrvatska, i to ne samo zbog geografskog položaja. Naime, američki potpredsednik Džo Bajden rekao je da “Hrvatska ima potencijal da postane regionalno energetsko središte”, što znači svojevrsna protivteža ruskom energetskom uticaju u Europi.

Postaje li Balkan nakon viševekovnog nepriznatog “antemurale christianitatis” nekom vrstom “antemurale russiae”? Otkad je počeo novi hladni rat u Evropi zbog secesijom zahvaćene Ukrajine, Srbija se našla u začaranom krugu zbog sopstvene neodlučnosti i strateških dilema.

Usred nadmudrivanja velikih kojima, uprkos visokom mišljenju o sebi, nije dorasla. Ozbiljna upozorenja Beogradu stižu stoga i iz Moskve i iz Brisela. Naime, uzrok srpskih briga - Ukrajina - pokušavala je nešto slično pre godinu dana.

To je koštalo žicarski raspoloženog predsednika Viktora Janukoviča vlasti, a Ukrajina je upala u vrtlog krvavog pira kojem se ne nazire kraj. Janukovič je pokušavao šibicarski da ucenjuje Zapad i Rusiju oko svojih evropskih, odnosno postsovjetskih integracija.

Dok je premijer Mikola Azarov po Briselu moljakao milijarde za odluku da se prestroje u zapadnu traku, Janukovič je po kremaljskim hodnicima trčkarao za Vladimirom Putinom tražeći milijarde za ostanak u njegovoj orbiti.

Ali, to je klizava igra jer veliki žele da se opredeliš odmah. Janukovič je odabrao i strmoglavio svoju zemlju u tunel u čijem se mraku ne razabire Prometejevo svetlo.

Aleksandar Vučić našao se sada na sličnoj razmeđi i mora da zadovolji velesile, ali i unutrašnje srpske razmirice oko toga. Iz Moskve ga sustižu upozorenja - Srbija je naš strateški saveznik prvog reda. Evropa nam je partner, a Srbija saveznik. Ili, kako kaže Anja Filimonova iz prokremaljskoga Geostrateškog fonda, “ne možete istovremeno sedeti na dve stolice koje se nalaze u dve različite sobe”.

Pozvala je Srbiju da se priključi “evroazijskom savezu” koji Rusija želi da gradi sa srednjoazijskim postsovjetskim državama koje pokazuju određenu skepsu prema toj ideji.

Ali, sadašnja srpska vlada tvrdi da joj je EU strateški dugoročni cilj te da je sve podređeno članstvu u toj integraciji. Zato ih je i Johanes Han, zadužen za (upitno) proširenje, upozorio da se ne mogu praviti Toše kada su u pitanju sankcije Rusiji jer ako želite da budete član kluba, onda se klupska pravila primenjuju i za one koji su na listi čekanja.

Srbija bi to rado izbegla, ali već je u živom blatu. Sergej Nariškin, predsednik ruske Dume, poručio je u vezi s tim da je pretnja Brisela Srbiji atak na njenu suverenost, nazvavši Hanov preteći prst grubim i neotesanim ponašanjem. Nariškin je poručio srpskoj vladi “da izvaže sve okolnosti pre nego što pristane na uvođenje sankcija Rusiji”.

Sve to događa se u situaciji kada radikalne desničarske snage pozivaju da Srbija okrene leđa Briselu, a nasmejano lice Majčici Rusiji odakle dolaze sablažnjive ponude. Moskva na taj segment itekako računa.

Na radikalnoj desnici počinje okupljanje u tom smeru - DSS Sande Rašković-Ivić stvara savez s proruskom organizacijom Dveri. Sanda Rašković je priznala da je Krim ruski.

Srbija je nedavno sprovela i prve zajedničke vojne vežbe s ruskom vojskom, uz granicu sa Hrvatskom, i odmah je najavljeno da će se uzvratni susret ruske i srpske vojske odigrati na ruskom terenu 2015. godine. Iako je rečeno da to nema veze s tim, baš, eto, slučajno najveći italijanski nosač aviona uplovio je u Dubrovnik.

U isto vreme u Srbiji je bio i pokazni seminar specijalne policije na kojem su učestvovale zemlje NATO iz jugoistočne Europe. Balkan je opet u središtu hladnoratovskog kotla.

Ali, Srbija je u prilično delikatnoj situaciji jer je niti jedna od zainteresovanih strana neće pustiti da se dugo peče na laganoj vatrici, a koliko će - i šta - Srbija uspeti ušićariti na tome, tek treba da se vidi. Rusija svakako na sve načine u ovoj fazi najlošijih odnosa sa Zapadom u poslednjih 15-ak godina želi maksimalno da iskoristi “srpski ili balkanski faktor” kao remetilački faktor.

U igri je i Milorad Dodik koji se nada da bi mu Kremlj mogao pomoći u njegovim secesionističkim rabotama u BiH. Na “ruskog igrača Dodika” upozorava i nekadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun koji kaže da “ruski predsednik želi da nanese udarac bosanskom suverenitetu”.

Rusiji, kojoj se broj saveznika sužava, Srbija sa svojim premišljanjem i nezgrapnošću postaje vrlo dobar adut u prepirci s EU, bez obzira što o tome mislili na Terazijama.

Ali, još i ovo: Srbija je priredila veličanstvenu vojnu paradu za Putina kome nije smetalo da nakon nekoliko dana pošalje opomenu pred isključenje gasa zbog neplaćenih 225 miliona dolara.

Parada je parada, pravoslavno bratstvo je pravoslavno bratstvo, ali biznis je ipak biznis.

(Jutarnji.hr)