Srbija tradicionalno ima dobre odnose sa Rusijom i to, sa moje tačke gledišta, nije problem. Iznosim lični stav. Lično, od Srbije očekujem da iskoristi te dobre tradicionalne veze kako bi pokušala da uveri rusko rukovodstvo koliko je važno ne vraćati se na logiku hladnog rata, agresivnoj retorici, rekao je bivši šef EU

BEOGRAD - Donedavni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izrazio je uverenje da Srbija treba da bude u EU.

"Veoma sam ponosan da sam bio na čelu Komisije kada je iznet predlog za otvaranje pregovora sa Srbijom. Proces je počeo, dobro ide. Znam da premijer ( Aleksandar) Vučić ima snažan mandat svog naroda. Nadam se da će biti ostvaren istinski napredak na putu Srbije ka EU. Verujem da Srbija treba da bude u EU", rekao je Barozo.

On je kao nepravdu okarakterisao to što je u vreme socijalizma naša zemlja bila bliža Evropi nego drugi, ali je, zbog tragedija koje su se desile, zbog tranzicije kojom se nije dobro upravljalo, realnost da je Srbiji trebalo više vremena nego drugima.

Barozo veruje da će biti ostvareni mnogo bliskiji odnosi Srbije i EU, ali nije želeo da licitira sa datumima. "Sada je potrebno ostvariti napredak u pregovorima i, u vašoj zemlji, u ekonomskim reformama, na planu vladavine prava i državne administracije", istakao je on.

Na pitanje kako vidi napore vlade na sprovođenju reformi, Barozo podseća na stav koji je EK iznela u vreme dok je on sam bio na njenom čelu. "Priznajemo da je ostvaren napredak u više oblasti - vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, reformi administracije, u pogledu regionalne saradnje i to posebno kada je reč o odnosima s Prištinom. To je dobro za Srbiju, za region", rekao je on. Ima, međutim, oblasti gde treba nastaviti s naporima, i to sa velikom odlučnošću, kao što je sloboda štampe, poštovanja svih principa vladavine prava, neki elementi ekonomskih reformi.

"Izvršili smo pozitivnu procenu, a istovremeno ohrabrujemo srpske vlasti da odlučno nastave sa reformama, uz uverenje da će te reforme, sa ili bez EU, uvek biti u interesu građana Srbije", naglasio je Barozo.
Bivši predsednik EK smatra, takođe, da Srbija, koja od 1. januara naredne godine preuzima predsedavanje OEBS-om, može da iskoristi svoje tradicionalno dobre sa Rusijom i da pomogne da se poboljša sadašnja politička i diplomatska atmosfera koja, prema njegovim rečima, nije dobra.

"Srbija tradicionalno ima dobre odnose sa Rusijom i to, sa moje tačke gledišta, nije problem. Iznosim lični stav. Lično, od Srbije očekujem da iskoristi te dobre tradicionalne veze kako bi pokušala da uveri rusko rukovodstvo koliko je važno ne vraćati se na logiku hladnog rata, agresivnoj retorici. I da smo konstruktivni na našem kontinentu", rekao je Barozo. Ističući da veoma ceni Rusiju, kao veliku zemlju i veliku civilizaciju, Barozo kaže da je EK u prethodnih 10 godina pokušavala da ima bolje, konstruktivnije odnose sa Rusijom.

"Nažalost, Rusija nije mogla da prihvati neke odluke suverene Ukrajine, koja je želela i želi da bude bliža EU. Bio sam na čelu jedne od najznačajnijih institucija EU 10 godina i nikada nije postojala namera da se Rusi gurnu u probleme. Ali, s druge strane nismo mogli da kažemo ne zemlji koja želi da nam se približi, kao što je slučaj sa Ukrajinom. Moramo da poštujemo pravo svake suverene države da izrazi svoju želju", rekao je Barozo.
Govoreći o tome kakvu je EU ostavio iza sebe, Barozo ukazuje na činjenicu da se Unija u prethodnih 10 godina suočavala sa najznačajnijom ekonomskom krizom ikad.

"I uspeli smo da se odupremo. Uprkos brojnim predviđanjima, Grčka nije napustila evrozonu, nije bilo dezintegracije evrozone, naprotiv - sada imamo više članica i ojačali smo upravljanje evrozonom", rekao je on.
Uz nova pravila za finansijsku superviziju i nove instrumente koji omogućavaju da se podrže najpogođenije zemlje - svojevrsni evropski MMF - može se reći da smo uprkos mnogim teškoćama koje su bile i još su jake pokazali izuzetnu sposobnost oporavka, kapacitet Unije da se prilagodi i da ide napred, ocenio je Barozo.

"Godine 2004. smo imali 15 članica, a danas 28. To je zadivljujuće i to pokazuje da je, uprkos krizi, EU bila u stanju ne samo da se dalje integriše u evrozoni, već i da se proširi. Gotovo smo udvostručili broj članica, a evro je danas jak, kredibilan i stabilan", rekao je Barozo.

Upitan šta se može očekivati u narednih pet godina, kada je reč o EU, Barozo kaže, da nakon što je dobijena bitka za stabilnost, sada treba obezbediti ekonomski rast. "I dalje postoje problemi, pre svega nezaposlenost. Sada postoje mere koje su vlade država-članica spremne da sprovedu, prevashodno u pogledu investicija. Verujem da ćemo u EU narednih pet godina videti jači rast", zaključio je Barozo.

Bivši predsednik EK je juče boravio u Beogradu gde je učestvovao na međunarodnoj konferenciji "Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020 - šanse partnerstva i obostrane nedoumice", u organizaciji Instituta za javnu politiku, a boravak u glavnom gradu Srbije bio je prilika i za susret sa premijerom Aleksandrom Vučićem.