(VIDEO) ANA FILIMONOVA: Putin je u Srbiju došao kao zlatna ribica i pitao šta im treba!

Odluku o otkazivanjju Južnog toka je isprovocirao isključivo pritisak SAD na EU, koje žele da ostvare svoje geostrateške ciljeve. Da stave šapu na EU. Stav SAD i EU je primorao Rusiju da se sa evropskog tržišta preusmeri na azijsko tržište. U tom smislu SAD su svoj cilj postigle

Da li je otkazivanje Južnog toka politička odluka ili kakva?

- Na osnovu toga što vidimo da Severni tok besprekorno funkcioniše, a Južni tok je isti projekat samo što ide drugom maršrutom, možemo da kažemo da ova odluka ima politički karakter. Što se tiče tvrdnji EU da Rusija mora da se povinuje odredbama Trećeg energetskog paketa, one uopšte ne stoje zato što su sva dokumenta o izgradnji Južnog toka bila potpisana pre donošenja Trećeg energetskog paketa.

Odluku da se Južni tok obustavi isprovocirao je isključivo pritisak SAD na EU, jer SAD žele da ostvare svoje geostrateške ciljeve. Da stave šapu na EU. Stav SAD i EU je primorao Rusiju da se sa evropskog tržišta preusmeri na azijsko tržište. U tom smislu SAD su svoj cilj postigle.

Ko je najviše nastradao?
- Bez svake sumnje najviše su stradale zemlje koje su nam najviše naklonjene, a to su Mađarska i Srbija. Možda je veća žrtva Mađarska jer se lični Viktor Orban kao premijer zemlje borio kao lav za Južni tok. Mađarski parlament je u vanrednim uslovima usvojio sva neophodna dokumenta. Stali su protiv Vašingtona i baš danas je visoki američki zvaničnik nazvao Viktora Orbana neofašističkim diktatorem u Evropi.

To govori da on nastupa nasuprot interesima SAD. Mađarska je dala Južnom toku status projekta od nacionalnog značaja i uradila sve što treba. I neverovatna je ta smirenost s kojom je Mađarska reagovala, saopštila je da razume odluku Rusije i da se nada da će u jednom trenutku projekat Južnog toka biti ponovo pokrenut. Ali za nas je najneprijatniji momenat to što će imati štete i Srbija. Međutim, tu nisu stvari jednostavne.

Šta konkretno nije prosto? Čitala sam izjave srpskih političara, pre svega predsednika Tomislava Nikolića, koji je rekao da "toliko stradamo zbog Rusije da ona ne može da nas ostavi bez energenata".

- Južni tok za Srbiju znači 500 miliona evra priliva u budžet od tranzita gasa. To je 5 milijardi evra investicija. Nekoliko hiljada radnih mesta. To nije samo cev, to je projekat, elektroenergetika, bezbednost, ekonomski priliv. Srbija je 100 odsto uverena da će Južni potok biti sagrađen.

Taj projekat ima geopolitički smisao. Srbija dobija tranzit gasa preko svoje teritorije, dva velika skladišta gasa. Srbija bi mogla da postane regionalni distributer gasa, što je status koji vam omogućava da ravnopravno razgovara s evropskim partnerima.

A Evropa bi morala da se potpuno drugačije ponaša prema Srbiji. Osim toga, bilo je planirano da Srbija izvozi struju u region. Srbija bi dobila nov status.Znamo da je na prostoru bivše Jugoslavije bilo građanskih ratova i da je Srbija zemlja koja je najviše postradala. Južni tok je budućnost za Srbiju, nešto što bi utešilo zemlju otvaranjem jako dobre perspektive.

Tu bih primetila da je u okviru projekta Južni tok dogovorena i privatizacija Naftne industrije Srbije, takozvanog NIS, o čemu je potpisan ugovor s tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem. Ali, uopšte nacionalna industrija Srbije je jednostavno pred kolapsom. Mislim na nacionalnu industriju u principu.

Posle privatizacije, NIS je od najgoreg postalo najuspešnije preduzeće u regionu, ne samo u Srbiji. Mi imamo 51 odsto, mislim tu na naš Gasprom, a Srbija 49 odsto. Danas NIS popunjava 10-12 odsto budžeta Srbije. A Srbija je od zemlje u ekonomskoj katastrofi - došla na granicu recesije, i nije doživela grčki scenario.

Koja se pitanja postavljaju?

Za vreme Borisa Tadića srpska država je napravila takve privatizacije da je za 24 ustanovljeno da su sporne - a koliko je takvih Bog samo zna. Stvar je u tome što nijedna privatizacija nije uspela, sve su bile katastrofalne, osim jedne jedine, našeg NIS, Gaspromovog. Ostale su bile užasne. Od jednog giganta metalurgije kakav je bio Magnohrom, koji je zapošljavao ceo grad - jednostavno ništa nije ostalo. To je strašno i gledati. I tako dalje.

Ali zašto nova srpska vlada - funkciju predsednika obavlja Tomislav Nikolić, a premijera Aleksandar Vučić - vlasti, koje naše diplomate iz nekog razloga nazivaju proruskim, poteže preispitivanje privatizacije - šta mislite koje? Baš NIS-a?

Čekajte malo, da pogledamo. Imate firme koje su privatizovane tako što su bukvalno kupljene za dolar i uništene su - na primer Sartid, koji sad koristi srpska armija. I to su još i uspešno obavili. Možda bi imalo smisla preispitati privatizaciju Sartida, Magnohroma i svih drugih preduzeća, zašto odmah smo govorite o preispitivanju privatizacije NIS-a. To radi vlada Aleksandra Vučića.

Neprestano se i beskonačno napada NIS, i to ne samo NIS. Tamo postoji srpsko-rusko preduzeće Srbijagas, ono je važan posrednik u smislu Južnog toka. I na njih se napada.

U vladi Borisa Tadića ministar energetike bila je Zorana Mihajlović. Ona je izazvala veliki skandal. Ona je u poslednjem momentu kod potpisivanja sporazuma zamenila dokumenta i podmetnula ona u kojima je Srbijagas izuzeta sa spiska posrednika, menja se cena i tako dalje, skandal je bio ogroman.

Dobro, to je bilo za vreme Borisa Tadića. Dobro, došla je nova, takozvana proruska vlast.

Po Srbiji se priča da se predsednik Rusije, kad je 16. oktobra bio u Srbiji, postavio kao zlatna ribica. I istina je, okrenuo se Nikoliću i Vučiću i bukvalno im rekao: Molim vas, kažite mi šta je potrebno vašoj zemlji?

Uložiću sve napore da to ispunim. Baš u maniru zlatne ribice.

Šta je Putin predložio tada Beogradu u vezi s Južnim tokom? Predložio je 10 milijardi ruskih investicija u srpsku privredu i tri milijarde u srpsku armiju. I šta dalje biva?

Aleksandar Vučić odbija da potpiše finalni ugovor o Južnom toku. Vučić ide u London i tamo to izjavljuje. I samo što je Putin odleteo za Moskvu, Rusija preti da će smanjiti dotok gasa za osam odsto. A u Srbiji se pušta informacija da Rusija smanjuje izvoz gasa u Evropu za osam odsto. Ne, nije bilo smanjenja izvoza gasa u Evropu. To je bila reakcija predsednika Rusije na postupke te takozvane proruske srpske vlasti.

Da podsetim samo, kad su bile poplave u Srbiji, ko je prvi došao u pomoć? Naš MČS. Spasli su više od 3.000 ljudi. Ko je slao stotine i stotine hiljada tona humanitarne pomoći? Rusi. E, o tome sprski mediji ćute.
Da li je Evropa pomogla Srbiji? Nije. Samo se priča o nekom kreditu od 300.000, ali nema ništa od toga. Rusija samo daje konkretne predloge o investicijama, pa i u armiju.

Srpska vlast se ne opredeljuje, skriva namere. Ona govori da ide u EU. Rusija to razume, zemlja treba sama da se opredeli. Međutim: Srbja je istorijski saveznik Rusije, doživljavamo je kao naša vrata u Evropu, to je zemlja koja nikad nije ratovala protiv nas, naprotiv, to je naš jedinstveni savezni. Odbaciti tako jedinstvenog geopolitičkog saveznika u svetu, kakvog nemamo, sa duhovnim i svim drugim vezama - to se ne radi. Ne treba je baciti Zapadu.

Ako kažemo da bi bilo dobro da Srbija uđe u EU, to nije strateško razmišljanje. Znamo da ulazak u EU znači ulazak u NATO. To je neprihvatljivo za Rusiju. Uvođenje sankcija za nas je neprihvatljivo. Zato ruska diplomatija mora da deluje.

Kakva je to proruska vlast kad svi znamo da je Aleksandar Vučić stavio pod punu kontrolu sve masovne medije u zemlji. Oni guraju američke i nemačke interese, kao i diktat samog premijera. Treba smo videti ton tih novina i pročitati naslovne strane vodeće štampe. Samo što je Rusija saopštila da odustaje od Južnog toka, istog momenta počeli su naslovi: Rusija nas kažnjava, Rusija je prodala Srbiju. Jedna Mađarska razume našu poziciju, ali Srbija odmah traži kompenzaciju i optužuje.

Evropa pritiska Srbiju da usvoji antirusku poziciju i time je uslovljava, Srbiji je to jasno.

Dalje, Ana Filimonova kaže da će Srbijagas i dalje raditi kao do sad, s gasom koji ide preko Ukrajine. To preduzeće i dalje ostaje posrednik.

- Uostalom, ova vlast u Srbiji ne zna šta je svoj suverenitet. Mi istupamo s tim da Kosovo ne može da dobije nezavisnost, a oni potpisuju Briselski sporazum u kojem praktično priznaju tu nezavisnost. Ako oni daju albanskim teroristma 15 posto svoje teritorije, to znači da ne priznaju sopstveni suverenitet.

Srbija je uzela jasan pravac prema EU i spremna je da radi toga uradi sve što EU traži.. I u tom smislu je Vučićeva vlada i počela da radi, da potriva Južni tok. A Nikolić traži krivca tamo gde krivca nema, da okrivi EU. I sad mađarska vlada na Viktorom Orbanom na čelu bori se za Južni tok na život i smrt, jer shvataju da je to ekonomska osnova za opstanak zemlje, kaže Ana Filimonova i kaže da je sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom naškodio Srbiji jer je lišava osnove koja bi joj pomogla da obnovi privredu i suverenitet.

- I još jednom o tome da su srpske vlasti navodno proruske. Srpski parlament je, zapravo, EU i NATO parlament - nema nijednog poslaničkog kluba ili partije da zastupa proruske stavove, svi zastupaju evropske stavove i stavove EU i NATO. Jer ulazak u EU nije samo u EU, to je ulazak u NATO. To znači da ćete svoju vojsku utopiti u NATO sa albanskim i hrvatskim snagama, koji su tolike zločine počinili protiv vas, ali nastupićete protiv Rusije? A kad NATO otvara baze, on okolo stvara zone nestabilnosti, kao što je na Kosovu. A tamo se dogaša da džihadisti s Kosova idu u ISIL, navodi između ostalog Ana Filimonova.