Za Nemačku i EU jedini uslov za početak pregovora Srbije i EU je potpuna implementacija Briselskog sporazuma

BEOGRAD - Nemačka ne traži od Srbije da prizna Kosovo kako bi otpočela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, rekao je nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm.

Vilhelm je na pitanje da li se "puna normalizacija odnosa" Beograda i Prištine, koja se često pominje kao uslov za početak pregovora, može tumačiti kao zahtev da Srbija prizna Kosovo, odgovorio da "to niko nije tražio od Srbije" i da, koliko zna, tako nešto nije rekao niti tražio ni evropski komesar Johanes Han.

"Za Nemačku i EU jedini uslov za početak pregovora Srbije i EU je potpuna implementacija Briselskog sporazuma. Poglavlje 35 neće biti otvoreno dok se ovaj sporazum u potpunosti ne sprovede. Drugih uslova nema", dodao je Vilhelm i objasnio da se misli najpre na integraciju pravosudnih organa na severu Kosova, u pravosudni sistem Kosova, i drugo, formiranje Zajednice srpskih opština. Nemački ambasador očekuje da nastavak pregovora počne u drugoj polovini januara.

Upitan da li će Srbija na kraju pregovora morati da prizna Kosovo, Vilhelm je odgovorio:

"Mogu da govorim samo o sadašnjosti, a ne šta će biti u budućnosti. Danas je važna normalizacija odnosa Srbije i Kosova zato što EU neće da uveze novi konflikt između dve države. To smo imali sa slučajem Kipra i deset godina nakon pristupanja Kipra taj konflikt imamo i dalje. Ali to nije zahtev da priznate Kosovo. U EU ima još članica koje do danas nisu priznale Kosovo".

Vilhelm je rekao i da je jedini interes Nemačke stabilan Balkan, čega nema "bez dobrih odnosa Srbije i Kosova".

"Zato je važno da što pre dođe do nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Videli smo da otvaranje dijaloga i Briselski sporazum pozitivno utiču na region. Srbija je postala izvoznik stabilnosti, a ne konflikata. Ta politička stabilnost dovodi i do bolje ekonomske saradnje.

Nemački ambasador je takođe rekao da Nemačka ne misli da je problem da Srbija i Rusija imaju dobre odnose, ali da želi da Srbija korak po korak zauzima iste stavove u spoljnoj politici kao i ostale zemlje EU.

"Za nas je najvažnije da je Srbija donela odluku da postane član EU i da Rusija taj put ne blokira", rekao je Vilhelm, naglasivši da je važno da Srbija ne priznaje Krim, a ne da Beograd uvede sankcije Moskvi.

"Za nas je važno da se Srbija priključi stavu EU kad je u pitanju Krim, odnosno da je njegovo prisajedinjenje Rusiji u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Nepriznavanje aneksije Krima je za nas važno, a ne toliko da Srbija uvede sankcije Rusiji", poručio je on.

Vilhelm je ocenio i da je premijer Aleksandar Vučić do sada uradio dosta dobrih stvari za Srbiju i da ga u Nemačkoj doživljavaju kao ozbiljnog i vrednog političara koji pokušava da promeni stvari nabolje.

"Nastavio je dijalog Beograda i Prištine i postigao da pregovori s EU mogu da počnu. Cenim i njegovu hrabrost na uvođenju ekonomskih reformi, jer nije popularno smanjivati ljudima plate i penzije", rekao je Vilhelm za "Blic", dodajući da treba nastaviti jačanje regionalne saradnje i realizaciju projekata koje je Vučić predložio na konferenciji o Zapadnom Balkanu.