Britanski analitičar je uporedio primere Škotske, čiji se jedan deo zalaže za nezavisnost od Britanije, i Srbije sa Kosovom, ističući da Britanci duboko razmišljaju o balkanizaciji Kraljevstva

LONDON - Niko ne predviđa da će Ujedinjeno Kraljevstvo rasparčati etničko krvoproliće, ali postoji nekoliko upečatljivih pravnih i političkih paralela između onoga što se desilo Jugoslaviji i onoga što bi moglo da se dogodi Britaniji, smatra analitičar Tim Džuda.

On je u autorskom tekstu za britanski “Ekonomist” uporedio primere Škotske, čiji se jedan deo zalaže za nezavisnost od Britanije, i Srbije sa Kosovom, ističući da Britanci duboko razmišljaju o balkanizaciji Kraljevstva.

Škotska nacionalna partija (SNP), koja se zalaže za nezavisnost, osvojila je prošle godine izbore u Škotskoj sa 45,4 odsto glasova, podseća Džuda, navodeći da, prema anketama, tek jedna trećina Škota podržava nezavisnost.

Ta stranka veruje da će joj poći za rukom da promeni taj odnos do jeseni 2014. godine, za kada je planiran referendum o nezavisnosti.

Džuda je ukazao da Škotska ima parlament od 1999, dok ga Engleska nema zbog čega neki Englezi smatraju da Škoti mogu, kroz britanski parlament, da učestvuju u odlučivanju po bitnim pitanjima koja se tiču Engleske, dok istovremeno nemaju nadležnost nad istim oblastima koja su dodeljene Škotima.

On navodi da je pogodan za poređenje primer Srbije i Kosova i objašnjava da pre nego što je autonomni status Kosova ukinut 1989. godine, Srbi su se žalili da su kosovski poslanici u srpskom parlamentu mogli da odlučuju o pitanjima bitnim za Srbiju, ali ne i suprotno.

Britanski analitičar priznaje da postoje očigledne razlike između britanskog i srpskog primera i navodi da Englezi ne smatraju Škotsku kolevkom svoje nacije, kao Srbi Kosovo, te da ne postoje engleski ili velški manastiri u Škotskoj ili škotske enklave u Engleskoj.

Džuda citira reči jednog zvaničnika SNP koji smatra da Škotska više liči na Crnu Goru nego na Kosovo što znači da bi nezavisnost Škotske pre bila sporazumni razvod, praćen relativnom harmonijom umesto godinama potresa i tenzija.

On ukazuje da bi nezavisnost Škotske iznedrila mnoga komplikovana pitanja kao pitanje zakonskog naslednika Britanije i podseća da su u slučaju Jugoslavije svih šest republika proglašene naslednicama.

Ta neizvesnost ispostavlja novo pitanje kao da li bi Škotska i dalje bila članica Evropske unije ili bi morala da se ponovo kandiduje za prijem i Džuda ukazuje da bi verovatno Španija bila prva zemlja koja bi otežala prijem Škotske u EU, kao što to čini po pitanju odnosa EU i Kosova.

Britanski publicista smatra da je apsurdno praviti paralele između ostrva Orkni i naftom bogatih Šetlanda čija istorija se razlikuje od ostatka zemlje sa primjerom srpskih institucija na severu Kosova.

“Da li bi ostrva mogla da se odvoje od ostatka Škotske? Ideja o sličnosti sa srpskim institucijama na severu Kosova i ostrva u Severnom moru izgleda apsurdno, ali ko zna?”, priznaje Džuda.

On zaključuje da nas primer Jugoslavije uči da “jednom kada proces raspada zemlje počne, veoma je teško znati kako će se završiti”.