Za nas će biti suštinski važno hoćemo li opravdati ta očekivanja. Svi nas podržavaju u tome i to će za nas biti jedna velika obaveza, a istovremeno deo naših ukupnih spoljnopolitičkih aktivnosti za poboljšanje međunarodnog položaja zemlje, naveo je Dačić

BEOGRAD - Srbija će danas formalno od Švajcarske preuzeti predsedavanje OEBS-u na Stalnom savetu te organizacije u Beču.

Srpske vlasti veruju da će to biti prilika da se naša zemlja pokaže kao konstruktivan i ozbiljan politički partner u jeku ukrajinske krize koja je zaoštrila odnose Zapada i Rusije.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić će pred Stalnim savetom izložiti prioritete predsedavanja, a Srbija će, kako je rekao, imati veoma ozbiljnu dužnost - da se trudi da bude kredibilan predsedavajući koji uživa poverenje svih strana i koji će preduzimati mere i korake u pravcu deeskalacije sukoba i konflikata.

Dačić je u nedavno rekao da je predsedavanje OEBS-u veliko priznanje ali i prilika da se pokaže kao ozbiljan politički partner.

"Za nas će biti suštinski važno hoćemo li opravdati ta očekivanja. Svi nas podržavaju u tome i to će za nas biti jedna velika obaveza, a istovremeno deo naših ukupnih spoljnopolitičkih aktivnosti za poboljšanje medjunarodnog položaja zemlje, a time i neodvojivi i neraskidivi deo sveukupne politike vlade", naveo je Dačić.

Naš je zadatak da stvorimo takve međunarodne uslove da naša ekonomija i društvo mogu da se razvijaju i naša zemlja ostvari strateški cilj, a to je članstvo u EU, istakao je Dačić.

Ukrajina prioritet

Navodeći da Srbija želi da se pokaže kao ozbiljan politički partner, Dačić je podsetio da smo od zemlje koja je bila predmet rasparave na OEBS-u i koju su suspendovali iz članstva, a koja je pre 15 godina organizovala referendum protiv dolaska OEBS-a na Kosovo, postali zemlja koja predsedava ovom veoma važnom i ozbiljnom organizacijom.

Prioriteti će, dodao je, biti vezani za konflikte u mnogim zemljama, pre svega u Ukrajini, ali i zapadni Balkan će svakako biti važna tema srpskog predsedavanja OEBS-om.

Upitan gde će, u funkciji predsedavajućeg OEBS-a najpre otputovati, on je najavio da će posle sednice Stalnog saveta 15. januara, sledeća aktivnost biti sednica Saveta bezbednosti UN o odnosu svetske organizacije i OEBS, a zatim će uslediti i poseta SAD, Kongresu i Helsinškom komitetu.

"Koju misiju i koju zemlju ću prvo posetiti još nije odlučeno. U suštini smo razgovarali da započnemo sa nekim zemljama zapadnog Balkana", kazao je on.Odluka o sukcesivnom predsedavanju Švajcarske i Srbije 2014. i 2015. doneta je pre tri godine u Beču, sedištu OEBS-a. Prva eks-Ju zemlja na čelu OEBS-a

Time je Srbija postala prva zemlja bivše Jugoslavije koja dolazi na čelo te organizacije, a na toj funkciji će je sledeće godine zameniti Nemačka.

Srbija je od 2000. godine članica OEBS-a, organizacije za koju se kaže da se "prostire od Vankuvera do Vladivostoka" i koja u svom članstvu ima 57 država.

Osim rešavanja krize u Ukrajini, ova godina će biti važna i jer će tokom srpskog predsedavanja biti obeležena 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija.

OEBS se smatra netipičnom medjunarodnom organizacijom s obzirom da nema osnivački ugovor u formi pravnog akta koji bi države potpisale i ratifikovale, ali funkcioniše na osnovu većeg broja značajnih političkih dokumenata, koji su politički obavezujući, a među kojima je najvažniji Završni akt iz Helsinkija.Odluke se u toj organizaciji donose konsenzusom, što omogućava da sve države učesnice imaju jednako pravo glasa.

Aktivnosti OEBS se zasnivaju na sveobuhvatnom konceptu bezbednosti i sprovode se kroz tri dimenzije - vojno-političku, ekonomsko-ekološku i takozvanu ljudsku dimenziju.