Prema agenciji Asošiejtid pres, Frenk Arčibald je bio na čelu tajne akcije koja je pomogla obaranje srpskog predsednika Slobodana Miloševića

Ako se lažno predstavljao, možda smo ga i videli u nekoj ambasadi,- kaže Zoran Živković, predsednik Nove stranke, o Frenku Arčibaldu, zvaničniku CIA koji je navodno pomogao rušenje režima Slobodana Miloševića.

Američki mediji objavili su vest o penzionisanju Arčibalda (59) sa funkcije šefa Nacionalne tajne službe za koju sajt “Dejli bist” navodi da je u okviru CIA zadužena za najtajnije obaveštajne operacije. Arčibalda opisuju kao operativca koji je bio angažovan u misijama u Pakistanu i Africi, ali i vodio ogranak CIA za područje Latinske Amerike. Prema agenciji Asošiejtid pres, Arčibald je bio i “na čelu tajne akcije koja je pomogla obaranje srpskog predsednika Slobodana Miloševića”.

Živković, koji je u vreme petooktobarskih promena 2000. godine bio zamenik predsednika Demokratske stranke, navodi za naš list da mu Arčibaldovo ime ne znači ništa i da “niko iz CIA niti bilo ko drugi iz inostranstva nije vodio kampanju svrgavanja Miloševića”.

Živković naglašava da je priča o parama koje su stranke Demokratske opozicije Srbije (DOS) tada dobijale apsolutno izmišljena.

"Ova priča oko Arčibalda je dobra prilika da se razbije laž i te igre ciframa. DS je tada bila dominatna u DOS-u i mogu da kažem da jedino što smo dobili od stranaca, i to od neke NVO, jesu bili satelitski telefoni u slučaju da Milošević isključi struju ili ometa mobilnu i fiksnu telefoniju", objašanjava Živković i navodi da je “bilo tehničke pomoći u edukaciji mladih lidera i po raznim drugim osnovama”.

On dodaje da su ljudi iz SAD sa kojima je srpska opozicija bila najčešće u komunikaciji bili isti oni sa kojima je razgovarala i Miloševićeva vlast, poput diplomata Kristofera Hila, Ričarda Holbruka i Džejmsa Dobinsa. Na izborima za predsednika SR Jugoslavije Milošević je izgubio od Vojislava Koštuinice, tadašnjeg lidera Demokratske stranke Srbije (DSS).

Dejan Mihajlov, bivši generalni sekretar Vlade Srbije u vreme kada je Koštunica kasnije postao premijer, kaže da a u DSS-u “nisu kontaktirali s onima koji su sa strane rušili Miloševićev režim”.

"Mi smo to radili kroz našu stranku, kampanju su finansirali isključivo građani Srbije i rađena je kroz stranku. Koliko mi je poznato, niko iz stranke nije pravio dogovor sa stranim vladama i službama za rušenje režima, jer smo smatrali da je to naša obaveza", navodi Mihajlov.

Ni njemu nije poznato ime Arčibalda, ali dodaje da je “bilo puno reči u okviru DOS-a o viđanjima u Budimpešti i instruktažama koje su radili predstavnici raznih NVO”.

Vesna Pešić, koja je u vreme rušenja Miloševića bila predsednica Građanskog saveza Srbije, takođe kaže da nije čula za Arčibalda.

"Niti me interesuje niti znam što vas interesuje, nisam ni čula za njega, kakve to veze ima sa sadašnjim vremenom" kazala je Pešićeva.

Predrag Marković, bivši predsednik Skupštine Srbije, navodi da je tadašnji G17 uoči demokratskih promena 2000. godine vodio nezavisnu kampanju od DOS-a i da “ni na jedan način” nije čuo za Arčibalda.

(Blic)