HTELI DA UCENJUJU SRBIJU: Evropa o nama povoljno, odbačeni hrvatski zahtevi!

Rasprava je protekla u znaku polemike poslanika iz Hrvatske sa većinom ostalih članova Komiteta. Hrvati su ispoljili nezadovoljstvo zbog toga što se među amandmanima nisu našli njihovi zahtevi kojima su nastojali da uslove Srbiju

U dokumentu stavljen je, u odnosu na nacrt, veći naglasak na potrebu poštovanja slobode štampe, prava manjina i uloge nezavisnih institucija, ali je prihvaćen i amandman šefa parlamentarne grupe za Srbiju Edvarda Kukana kojim se Evropski savet odlučnije poziva da otvori prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa Srbijom.

Tako se, prema Kukanovom predlogu, od Evropskog saveta traži da, pored tehničkih uslova za otvaranje poglavlja, "uzme u obzir politički kontekst odnosa Srbije sa EU".

Izvestilac EP Dejvid Mekalister podneo je predlog rezolucije, a članovi Spoljnopolitičkog komiteta EP raspravljali su i o amandmanima.

Na Mekalisterov prvobitni tekst podneto je čak 222 amandmana, od kojih su samo neki prošli kroz proceduralni filter i ušli u takozvane kompromisne amandmane.

U dokumentu je posebno pohvaljen konstruktivni stav Vlade Srbije tokom parlamentarnih izbora na Kosovu prošle godine kroz poziv kosovskim Srbima da na njima aktivno učestvuju.

Iako ostaje zahtev da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije, među kompromisne amandmane ušla je i formulacija da ipak treba imati u vidu tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze Beograda i Moskve, kao i potencijalno važnu ulogu Srbije kao predsedavajuće OEBS-u u rešavanju ukrajinske krize.

"Parlament podvlači da državne institucije moraju da rade transparentno i odgovorno i podržava rad zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja", navodi se u još jednom amandmanu koji je predložio Kukan.

Sem toga, od vlasti se traži da sa njima u potpunosti sarađuju sa ombudsmanom i poverenikom, zaštite njihovu nezavisnost i omoguće im administrativne i finanijske uslove za nesmetan rad.

Na predlog poslanice Tanje Fajon, Srbija se poziva da otvori arhive Jugoslovenske narodne armije i Resora državne bezbednosti kako bi se pomoglo da se dođe do istine o tragičnim događajima iz devedesetih.

Prihvaćen je i amandman Fajon da EP u tekst rezolucije odlučnije zahteva od vlasti da omoguće uslove za punu slobodu izražavanja i onemoguće pritiske, pretnje i napade na novinare, kao i da se prilikom sprovođenja paketa medijskih zakona povede racuna o održivosti i finansijskoj stabilnosti javnih servisa, regionalnih i lokalnih medija.

Posebno je pohvaljena i uloga policije u obezbeđivanju prošlogodišnje Parade ponosa, uz zahtev da se pojača rad na suzbijanju diskriminacije svih manjina, a ženama omogući ravnopravna zastupljenost u poltičkim i privrednim institucijama.

Rasprava je protekla u znaku polemike poslanika iz Hrvatske sa većinom ostalih članova Komiteta.

Hrvatski poslanici su ispoljili nezadovoljstvo zbog toga što se među predloženim amandmanima nisu našli njihovi zahtevi da Srbija odustane od procesuiranja ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj, pronađe sve nestale i koriguje granicu na Dunavu.

Oni su tražili i da se u rezoluciji ponovo osudi puštanje na slobodu Vojislava Šešelja i izostanak glasne osude njegovih stavova od strane zvaničnog Beograda, ali u kompromisnom amandmanu stoji samo da bi "vlasti Srbije trebalo da se uzdrže od antievropske retorike".

S druge strane, većina poslanika, uključujući Mekalistera, zauzela je stav da bilateralne probleme koje Hrvatska ima sa Srbijom treba rešavati na bilateralnom nivou, a ne pokušajem da se proces evropske integracije blokira.

Mekalister je izneo stav da se zahtevi koje su hrvatski poslanici postavili odnose na bilateralna pitanja i da u pogledu nadležnosti za ratne zločine "očigledno postoje različita pravna tumačenja".

Debatu je poentirao Sajmon Mordi, direktor u Evropskoj komisiji zadužen za pitanja proširenja, koji je rekao da Komisija podržava Mekalisterov izveštaj i da se protivi uslovljavanju Srbije koje su hrvatski poslanici tražili.

"Naš stav je da je pitanje jurisdikcije nad ratnim zločinima bilateralno pitanja i da bi uslovljavanje Srbije da promeni zakon o tome stvorilo loš presedan", rekao je Mordi.

On je podsetio da slične zakone o univerzalnoj odgovornosti za ratne zločine ima čitav niz članica EU i da predoženi tekst rezolucije već pominje regionalno pomirenje kao važan princip za evropske integracije Srbije.

Mekalister je na kraju današnje rasprave rekao da se zalaže da se što skorije otvore poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja kao i poglavlje 35 koje se tiče Kosova.

Komitet će sutra glasati o predloženim amandmanima, a finalna verzija rezolucije biće usvojena u martu, na plenarnoj sednici EP u Strazburu.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.