Pozdravljam posvećenost procesu integracija koju pokazuje Vlada Srbije, naročito socioekonomskim i pravosudnim reformama. Proces pregovora u EU je veoma zahtevan i iziskuje dugogodišnji kontinuitet i odlučnost

Vlada Srbije počela je veoma ambiciozno u 2014, ali sad joj treba novi podsticaj kako bi ostala na pravom putu i održala tu posvećenost. Ne zaboravite - da biste postali zemlja članica EU, potrebno je, pre svega, dosta napornog rada. Proces pregovora je veoma zahtevan, iziskuje dugogodišnji kontinuitet i odlučnost i, što je vrlo važno, nacionalni konsenzus, saradnju i stalni dijalog s parlamentom, civilnim društvom i građanima. Nemački sociolog Maks Veber jednom je izjavio: „Politika je snažno, lagano bušenje tvrdih dasaka, sa strašću i merom istovremeno.“ To važi i za put ka članstvu u EU - kaže u intervjuu za Kurir Urlike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta, govoreći o napretku naše zemlje kad je reč o procesu pridruživanja.

Ranije ste bili pobornik proširenja i pri stavu da bi ceo Balkan trebalo da se podvrgne procesu evropskih integracija. Da li ste još uvek istog mišljenja i zašto smatrate da je to važno?
- Da, naravno. Takođe, kritikovala sam izjavu novog predsednika komisije gospodina Džankera povodom predizborne kampanje EU da neće biti proširenja u narednih pet godina. Iako bi, realno gledano, to moglo biti tačno, bila je to nepotrebna demotivacija za stanovnike zapadnog Balkana. I premda vlada umor od proširenja, koji je očigledan kako kod stanovništva tako i u vladama mnogih zemalja članica EU, i dalje podržavam proces integracija, kao i većina članova Evropskog parlamenta. Bez integracije svih država zapadnog Balkana mirovni projekat EU neće biti potpun! Uzgred, član sam delegacije Srbija - EP u ovom zakonodavstvu.

Šta bi trebalo da bude sledeći korak na dnevnom redu Srbije u EU - borba protiv kriminala i korupcije, reforma pravosuđa, jačanje ekonomije?
- Podstakla bih vlasti da pojačaju napore i reforme u svim tim oblastima - pravosuđe, borba protiv korupcije, poboljšanje efikasnosti javnog sektora, civilne kontrole odbrane i bezbednosnog sektora, energetske politike, sa naglaskom na uštedu i obnovljive izvore energije, sloboda medija, zaštita etničkih, seksualnih, verskih i svih drugih manjina i ugroženih grupa, kao i njihovih osnovnih prava. Naravno, ali ne i manje značajno - strukturne promene privrede, socijalni dijalog, poboljšanje poslovnog okruženja i održivo upravljanje prirodnim resursima.
urlike-lunacek-evropski-parlament-intervju.jpg
Foto: Zorana Jevtic


Prema vašem mišljenju, zemlje bivše Jugoslavije koje nisu postale članice mogu da pristupe EU?
- Po tome kako te zemlje ispunjavaju kriterijume za pristupanje EU, posebno one politike za koje nije dozvoljen prelazni period.

Da li će Kosovo biti uslov za ulazak u EU?
- Normalizovani odnosi s Kosovom, a na kraju i priznavanje, biće uslov za ulazak Srbije u EU. EU više nikada neće prihvatiti novog člana koji nema jasno određene i međunarodno priznate granice (kao što je uradila s Kiprom).

Da li ste videli bilo kakav dokument koji bi ukazao na to da je priznavanje Kosova uslov za Srbiju?
- Ne, ne postoji takav dokument, ali kao što sam objasnila u odgovoru na prethodno pitanje, postoji politički konsenzus da je to slučaj. Činjenica je da je Republiku Kosovo dosad priznalo više od polovine zemalja članica UN (109), kao i da srpska vlada vodi visok nivo dijaloga s njenim najvišim predstavnicima (premijerom, vladom).

Kako ocenjujete ljudska prava Srba na Kosovu? Da li su ona prekršena?
- Bilo je kulturnih dešavanja u kojima su učestvovali i kosovski Albanci i kosovski Srbi - tako nešto niko nije mogao ni da zamisli pre nekoliko godina. Još jedan znak da je proces normalizacije u odnosima između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba u toku je to što je Kfor uspeo da završi bezbednosni rad na svim srpskim manastirima, sa jedinim izuzetkom Dečana. Premijer Srbije Vučić je i sam nedavno prisustvovao proslavi u manastiru Gračanica prilikom posete srpskih zajednica na Kosovu, u Pasjanu, Štrpcu i Gračanici. Mislim da se tom prilikom sastao i s kosovskim premijerom. U mom sledećem izveštaju o Kosovu (u martu ove godine) biće zabeleženo da je postignut izvestan napredak po pitanju severa, naročito s izborima za gradonačelnika širom Kosova i povećanjem broja projekata koje EU finansira na severu. Ipak, naglašavam potrebu da se nastavi s formiranjem zajednica srpskih opština, što bi trebalo da učini suvišnom dalju potrebu za netransparentnim paralelnim strukturama. U isto vreme biće neophodno uložiti dodatne kontinuirane napore da bi se etničke albanske i srpske zajednice približile jedna drugoj. Takođe, pozivam Srbe s Kosova da se izjasne kao građani Kosova s jednakim pravima i dužnostima.

Očekujete li razrešenje slučaja trgovine ljudskim organima na Kosovu?
- Da, optužbe su teške, a javnost mora da zna šta je istina.

Koja je vaša ključna poruka Vladi Srbije i njenom premijeru Aleksandru Vučiću?
- Pozdravljam posvećenost Vlade Srbije procesu evropskih integracija i podstičem Srbiju da nastavi sistematično sa socioekonomskim i pravosudnim reformama, uključujući i borbu protiv korupcije, koja će omogućiti da Srbija efikasno sprovede ono što je neophodno za buduće članstvo. Situacija je jasna - nije potrebna samo zakonska reforma, već i sprovođenje reformi. Naravno, i evropske vrednosti poput medijskog pluralizma, slobode izražavanja i veroispovesti, osnovnih prava i poštovanja svih manjina ključni su pokazatelji uspešnog procesa integracije.

Da li mislite da on vodi Srbiju ka stabilnosti i prosperitetu, budući da je u isto vreme prijateljski nastrojen prema EU i održava dobre odnose s Rusijom i Kinom?
- Nije protivrečno imati dobre odnose s nekoliko različitih igrača. Ali težnja Srbije i celog zapadnog Balkana ka demokratskoj, političkoj, socijalnoj i ekonomskoj stabilnosti glavni je cilj procesa proširenja EU. Ne postoji ništa slično ni s Rusijom ni s Kinom. Iako danas između EU i Rusije vlada velika napetost zbog rata u Ukrajini i aneksije Krima, uverena sam da je u interesu i Rusije i EU da se ta situacija normalizuje i da se radi na održavanju dobrih odnosa.

O položaju Srbije između EU i Rusije
SRBIJA JE SLOBODNA ZEMLJA

Čini se da se Srbija nalazi između dve vatre?
- Nije ovo ili-ili pitanje za Srbiju. Srbija je slobodna da razvija dobre odnose širom sveta, ali zahtevom za članstvo u EU ona je pokazala, i moraće da nastavi da pokazuje, da je njen glavni interes da postane članica EU. Zato bi, na primer, nedavna poseta Vladimira Putina (16. oktobra 2014) povodom svečanosti radi obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja grada od nacista sovjetske vojske i jugoslovenskih komunističkih partizana - sa pomeranjem događaja četiri dana pre same godišnjice Dana oslobođenja kako bi Putin mogao da prisustvuje, ili sve bolji odnosi između pojedinih nacionalističkih, ekstremističkih pripadnika srpskog društva i njihovih istomišljenika u Rusiji, zahtevala snažnije reči premijera.