Prema podacima iz izveštaja u Agenciji za borbu protiv korupcije, stranka Mlađana Dinkića je do danas u minusu skoro 81 milion

BEOGRAD - Misterija je kako će URS vratiti 80,8 miliona dinara dugova iz izborne kampanje 2014. godine. Ova stranka koja u praksi više ne postoji u kampanji je pre godinu dana potrošila ukupno 180,9 miliona dinara, od čega najviše za usluge marketinških agencija i medijskih kuća, čak 157,2 miliona.

Prema podacima iz izveštaja u Agenciji za borbu protiv korupcije, stranka Mlađana Dinkića je do danas u minusu skoro 81 milion. Poverioci kojima su Dinkić i URS ostali dužni će u teoriji novac moći da naplate sudskim putem. Međutim, pitanje je kako bi to moglo da se uradi, s obzirom na to da URS nije parlamentarna stranka, nema svoju imovinu, niti su Dinkić i saradnici založili ličnu imovinu kao garanciju.

- Ko će i kako vraćati dugove, verovatno je predviđeno nekom odlukom. Tamo gde su sklapani ugovori sa fizičkim ili pravnim licima poverioci bi mogli da utuže stranku, što inače retko ko radi - kaže Zoran Stojiljković, profesor FPN i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

On navodi da bi morale da postoje jasne procedure ko plaća zaostale račune i da će, ako postoji pravni naslednik, taj teret pasti na njega.

- Primer za to je DS, koja otplaćuje sve dugove iz kampanje 2012, dok je Boris Tadić sa svojim ljudima izašao iz stranke bez tog opterećenja - objašnjava Stojiljković.

URS se i danas nalazi u Registru političkih stranaka, a njegov zastupnik i dalje je Dinkić, koji je stranku napustio prošle godine.

Mlađan Dinkić nije želeo da odgovori na pitanje da li će i kako URS platiti dug od 80,9 miliona dinara iz izborne kampanje.

Problem će ovih dana postati još veći. Naime, prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, URS je prošle godine uzeo tri kredita kod AIK banke Niš od ukupno 800.000 evra. Otplata bi, po ugovoru, trebalo da počne ovih dana. Obezbeđenje za ove kredite dale su tri privatne firme.

- Stvar je banke i poverilaca da li će i šta tražiti kao garanciju. Čak i ako je obezbeđena garancija, sve se svodi na to hoće li poverilac pokušati da naplati dospele obaveze - objašnjava Nemanja Nenadić iz “Transparentnosti Srbija”.

(Blic)