HAJNC VILHELM ZA KURIR: Srbija je danas ponovo vodeća sila u regionu!

Kad sam došao u Srbiju pre dve i po godine, vlada socijalista i naprednjaka tek je bila formirana. Sada, posle tri godine, mogu da kažem da je Srbija mnogo prepoznatljivija i u regionu i na međunarodnom planu. Srbija je danas ponovo vodeća sila u regionu. Urađene su mnoge pozitivne stvari kao što je poseta premijera Albanije Edija Rame posle više decenija i odlazak premijera Vučića u Hrvatsku na inauguraciju predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Srbija je postala konstruktivan faktor u regionu i veze sa svim zemljama u regionu u velikoj meri su neproblematične. Posebno je pozitivno to što je Srbija u političkom dijalogu u normalizaciji odnosa sa Prištinom - kaže u intervjuu za Kurir Hajnc Vilhelm, ambasador Nemačke u Beogradu.

Premijer Vučić je predočio optimistične ekonomske pokazatelje po kojima reforme koje se sprovode daju rezultat. Ranije se dešavalo da političari pričaju jedno, a da brojke pokazuju nešto sasvim drugo.
- Brojke jesu prave i, kao što vi kažete - ima razloga za optimizam. Suficit u budžetu u januaru i februaru došao je neočekivano, ali brojevi ne lažu. Nadamo se da će Vlada s premijerom Vučićem na čelu nastaviti istim tempom da sprovodi reforme koje je započela. Ipak, ako imate uštedu u budžetu, to ne znači da se vaša ekonomija oporavlja. Da bi ekonomija počela da se oporavlja, neophodne su investicije, i to ne samo strane, već i vaše, domaće. To je, po meni, ključ oporavka.

Da, to je premijer naglasio na nedavno održanom srpskom Davosu i kao glavni problem naveo da i kad bi nam neko dao novac, Srbija nema projekte u koje bi ulagala.
- Slažem se, to je ono što ćete morati da menjate, i to brzo. Zemlje poput Nemačke mogu vam pomoći na mnogo načina a da to nisu investicije. Mislim na prenošenje znanja, saveta. Vrlo mi je interesantna premijerova zamisao o izmeni sistema obrazovanja, o takozvanom dualnom obrazovanju. I to znači suštinsko sprovođenje reformi. Takav sistem, u kojem se ljudi obrazuju dok rade i obratno, već dugo postoji i dao je rezultate u Nemačkoj.

Mislite li da takav sistem u Srbiji može da zaživi? Problem je u tome što je za to potreban novac.
- Tačno je da je za sistem u kojem kompanije plaćaju za obrazovanje zaposlenih potreban novac, ali mislim da je moguć ako Vlada napravi strategiju, sarađuje s privatnim sektorom i napravi okvir kako bi takav sistem bio održiv. Reforme Vlade koje se sastoje u smanjivanju plata i penzija, ali i promeni svesti da se mora težiti privatnom biznisu, a ne državnoj službi, to je dobar put. To je tržišna ekonomija, na kojoj počivaju gotovo sve razvijene zemlje. To vam je i nemački sistem ekonomije. Bitno je da se svest promeni, naročito među mladima - poželeće da rade u privatnom sektoru, a ne, kao što je sada slučaj, da žele da rade u državnim institucijama i firmama.

Pre nekoliko meseci velika delegacija posetila je Nemačku i najavljeno je da će najveći nemački proizvođač svinjskog mesa uložiti u Srbiju. Dokle se stiglo?
- Stvari idu u dobrom pravcu, ali ugovor još nije finalizovan. To je, znate, komplikovana investicija, traže zemljište. Ukoliko se posao s kompanijom za uzgoj svinja realizuje, biće to svakako dobar signal za ostale da slede njihov primer. To će pokazati da je Srbija ozbiljan partner.

Poznato je da je Nemačka najveći pojedinačni donator Srbiji, ali da li postoji mogućnost da korporacije kao što su „Dojče telekom“ ili Dojče banka pokažu interesovanje za kupovinu „Telekoma Srbija“ ili Komercijalne banke, o čemu se već dugo priča.
- Dojče banka već radi u Srbiji. Nema otvorenih ekspozitura, ali je prisutna. A što se tiče „Dojče telekoma“, to se u ovom trenutku ne pominje kao opcija.

Posle više od deset meseci nastavljeni su pregovori Beograda i Prištine. Postignut je dogovor o pravosuđu. Šta bi za Nemačku bio sledeći uspešan korak u pregovorima? Ima li Nemačka nekih dodatnih uslova?
- Dogovor o pravosuđu je dobar znak i definitivno šalje pozitivne signale, ali i on mora da počne da se sprovodi u praksi. Papir je jedno, a konkretni rezultati tek će se videti u praksi. Pravosudni sistem severnog Kosova mora da bude integrisan u kosovski sistem, ponajpre moraju sudije i tužioci koji su do sada radili u srpskom sistemu da postanu deo kosovskog sistema. Sledeći korak u pregovorima je, prema Briselskom sporazumu, osnivanje Zajednice srpsklih opština. Za to je, naravno, potrebno vreme. Sve je u primeni sporazuma i više puta smo ponovili takav stav.

Kažete da očekujete da pravosudni sistem profunkcioniše. O kom periodu je reč?
- Ne bih da govorim o određenom periodu. Što pre, to bolje. Važno je da pravosuđe na severu Kosova funkcioniše prema onome što je u Briselu potpisano.

To je samo jedna tema. A šta je s „Trepčom“ i zahtevom Srbije da Priština o imovini mora da pregovara?
- Razgovori o „Trepči“ biće teški, ali na obema stranama je da o tome razgovaraju. O tome mora da se pregovara.

Zajednica srpskih opština još nije formirana, a Briselski sporazum potpisan je 2012. Da li to predstavlja problem?
- Pitanje Zajednice srpskih opština mora da se reši i sprovede u praksi. Ne bih trošio reči, to mora da se uradi. Prošlo je mnogo vremena otkako je o ZSO postignut dogovor na papiru.

Stalno se pominje formulacija normalizacija odnosa. Na skali od jedan do deset, koliko je Srbija dosad normalizovala te odnose?
- Mnogo toga je do sada urađeno. Odlučujući je dogovor o statusu srpskih opština.

Konkretno, da li smo na pola puta?
- Urađen je veći deo, više od polovine, ako već hoćete da merite. Ali, znate, najteže stvari dođu na dnevni red tek na kraju.

Da li time hoćete da kažete da će Srbija na kraju ipak morati da prizna Kosovo kao državu?
- Ne, u Briselskom sporazumu se uopšte ne pominje priznanje. Šta će biti u budućnost, to u ovom trenutku ne mogu da kažem. Ipak, poznato je da pet članica Evropske unije nije priznalo Kosovo kao nezavisnu državu. Šta će biti u budućnosti to u ovom trenutku ne mogu da kažem.

Hoćete da kažete da Nemačka nije promenila svoj stav?
- Tačno. Nemačka nije svoj stav promenila. Mi i dalje tražimo normalizaciju odnosa s Kosovom.

Poslednjih meseci ozbiljan problem predstavlja velika migracija Albanaca s Kosova, koji preko Srbije ilegalno odlaze u zemlje EU, posebno u Nemačku i Austriju. Mislite li da iza toga zaista stoje ekonomski razlozi ili ima i skrivenih, političkih razloga?
- Znate, ja sam ambasador Nemačke u Beogradu, a ne u Prištini i ne mogu to da komentarišem jer ne raspolažem podacima. U svakom slučaju, problem migranata može se rešiti većom kontrolom na granicama i saradnjom između država koje zajedno treba da rade na smanjenju broja lažnih azilanata. Ne znam da li ima i skrivenih, kao što ste rekli, političkih razloga, ili su razlozi ekonomski, ali problem je rešiv.

Kriza između Rusije s jedne strane i EU i SAD s druge sve više se produbljuje uprkos naporima da se postigne mir. Da li će Srbija ipak morati da odabere stranu?
- Nažalost, situacija u Ukrajini se nije smirila, još je dramatična. Nemačka i Francuska zajedno posreduju u konfliktu. Rešenje može da bude samo mirovno do koga će se doći kroz pregovore.

Pričate o Ukrajini, ali da li će Srbija, ako se kriza nastavi, morati da uvede sankcije Rusiji?
- Niko od Srbije nije tražio da uvede sankcije Rusiji, ali cilj Srbije je EU. Nikad od srpske vlade nismo tražili da se odrekne tradicionalno dobrih odnosa s Rusijom. Ipak, dve stvari treba imati u vidu: prvo, Srbija trenutno predsedava OEBS, a drugo, cilj Srbije je članstvo u EU.Kao predsedavajuća OEBS, Srbija može biti važan faktor u iznalaženju rešenja o tom pitanju. Kao kandidat za članstvo u EU, jednostavno treba da poštuje evropske vrednosti.

Ali gde je crvena linija?
- Mogu da vam ponovim, razumemo da Srbija ima tradicionalno dobre odnose s Rusijom. Ona je važan akter u Evropi i pred svim međunarodnim temama.

Bez obzira na to što nemačka vlada osuđuje Putinove poteze u vezi s Ukrajinom, ta retorika nikad nije agresivna. Nemačka mnogo gubi zbog sankcija koje su uvedene Rusiji.
- Nemačka želi dobre odnose s Rusijom u svim aspektima.

Dobro, ali da li se poverenje može ponovo izgraditi?
Mislim da sada obe strane, i Rusija i Ukrajina, žele da nađu rešenje.