Đinđić je pogođen hicem u srce, u dvorištu zgrade vlade, 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je ranjen

BEOGRAD - Pre 12 godina, 12. marta, ubijen je tadašnji premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

Đinđić je pogođen hicem u srce, u dvorištu zgrade vlade, 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je ranjen. Atentatu na premijera prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd - Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima "zemunskog klana".

zoran-djindjic.jpg
Foto: Printskrin


Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija "Sablja", u okviru koje su uhapšeni a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici "zemunskog klana" kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.

zoran-djindjic.jpg
Foto: Zorandjindjic.org

Ko je bio Zoran Đinđić?

Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Jos tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život.

zoran-djindjic.jpg
Foto: Zorandjindjic.org

Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog leks specijalisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.

zoran-djindjic.jpg
Foto: Zorandjindjic.org

Zbog brojnih nesuglasica kolicija "Zajedno" raspala se krajem juna 1997. a Đinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika. Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000. Đinđić je potom postao predsednik vlade.

zoran-djindjic-grob-godisnjica-zute-ruze.jpg
Foto: Nemanja Pančić

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih I teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Za sobom je ostavio suprugu Ružicu, sina Luku, ćerku Jovanu, majku Milu i sestru Gordanu.

zoran-djindjic.jpg
Foto: Zorandjindjic.org