Rasim Ljajić za Kurir: Brinuću se o deci poginulog rođaka dok budem živ

Anesteziolog iz Novog Pazara Dževad Ljajić, koji je poginuo u stravičnoj nesreći prilikom pada helikoptera, bio mi je rođak. Bio je najbolji čovek i lekar koga sam znao, neću mu decu od dve i četiri godine ostaviti samu

Predivan čovek, odličan lekar, vredan poštovanja. Ostavio je dvoje male dece, sinove od svega dve i četiri godine i suprugu i poručujem im da ih neću ostaviti same. Dževade, brinuću o tvojim sinovima kao da su moji - ovo u razgovoru za Kurir poručuje potpredsednik Vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić, posle velike tragedije u kojoj je, pri padu helikoptera, poginula beba od pet dana, lekar anesteziolog Dževad Ljajić (41), anestetičar Mićo Veselinović (42) i još četvoro pripadnika Vojske Srbije.

- Dževad i Mićo su dvojica najdivnijih ljudi koje sam poznavao. Moj rođak Dževad je ostavio dvoje dece - sinove od samo dve i četiri godine, suprugu i majku. Bio je odličan lekar, svi su ga poštovali i voleli. On i nije trebalo da radi kobne noći, zamenio je kolegu - kaže Ljajić.

Hoćete li pomoći njihovim porodicama?
- Naravno! Nećemo ih ostaviti same. Pomoći ćemo obema porodicama. Dževad je bio i visoki funkcioner stranke, imam dvostruku obavezu prema njegovoj porodici.

Dan uoči ove tragedije, Ljajić nam je dao intervju u kome govori o političkoj situaciji u zemlji, predstojećoj rekonstrukciji Vlade i stanju u fudbalskim klubovima.

Šta će se s Vladom Srbije desiti na proleće? Da li je realna procena da će Ivica Dačić u rekonstrukciji ostati bez fotelje?
- Niti me ko pita niti šta o tome znam. Svi drugi osim premijera Vučića mogu samo da spekulišu o tome, jedino je on merodavan da proceni rad ministara i na osnovu toga se odluči za promene u Vladi. Verujem da će ih biti na godišnjicu rada Vlade i da je to dobro praksa.

Da li za ministre predstavlja pritisak kad znaju da u svakom trenutku mogu da ostanu bez funkcije?
- Mi smo pod pritiskom od prvog dana, s rekonstrukcijom ili bez nje. Najveći je pritisak javnosti. Nije smak sveta ako neko bude zamenjen.

Da li biste zamenili Dačića i SPS?
- To je hipotetičko pitanje. Kao što sam vam rekao, ja ne odlučujem o tome.

Da li biste imali nešto protiv da umesto Dačića u Vladu uđe Boris Tadić?
- Neću ja da odlučujem ko će da izađe a ko da uđe. A nemam ništa protiv Tadića i njegove stranke.

Da li ste vi sigurni da ćete opstati?
- Ne mogu da kažem da sam apsolutno siguran. Mislim da je pozicija svih jednaka, ne bi bilo iznenađenje da bilo ko izađe iz Vlade.

Spekulisalo se da je Velimir Ilić na tankom ledu. Da li je dobro radio posao?
- Nije kolegijalno da ja ocenjujem bilo koga posebno, bilo da radi dobro, bilo loše.

To je i ideja diliveri junita i agencije Tonija Blera, da se jedni drugima ne mešate u posao.
- Mislim da je ideja diliveri junita dobra.

Spekuliše se da ministri neće smeti da se mešaju jedni drugima u sektor, a Zorana Mihajlović kaže da to neće poslušati.
- Mogu da govorim za sebe. Imam dovoljno svojih problema da nemam ni vremena, i da hoću, da se mešam u tuđ posao. I ljude ne zanima da li imate diliveri junit ili diliveri nejunit. Na kraju će ih zanimati rezultat, da li ćemo smanjiti nezaposlenost i povećati privrednu aktivnost.

Vučić je rekao da ćemo biti 29. članica EU. Je li to realno?
- Mislim da jeste. Ne znam kad i ne želim da licitiram. To je dvosmerna ulica.

Bogoljub Karić hoće da se vrati u Srbiju. Da li mu treba pružiti šansu?
- Time treba da se bave pravosudni organi. Ne treba mi političari da utičemo na to.

Da li Vlada može da mu da neke garancije?
- Vlada daje garancije samo za haške optuženike.

Dali ste garancije Šešelju, pa ste videli šta je izgovorio na Miloševićevom grobu - da sprema glogov kolac za Ðinđića.
- To je neprimereno, necivilizovano, mislim da ta retorika više ne može da prođe u Srbiji.

I Mirjana Marković želi da se vrati u Srbiju i očekuje podršku predsednika Nikolića.
- O politici Slobodana Miloševića i Mire Marković mislim sve najgore. Ta politika je ovu zemlju unazadila i dugo godina ćemo plaćati ceh. A ako nema nikakvih pravnih prepreka, ne znam zašto se ne bi vratila. Nisam ni za kakve koncesije, ustupke, trgovinu u tom smislu.

I ako se vrate Mira Marković i Bogoljub Karić, gde mi odosmo? Nazad u devedesete?
- Mislim da je to sada nemoguće, koliko god teško bilo.

Dugo ste u politici i u sportu, da li sebe u budućnosti vidite kao ministra sporta?
- Ovo ću reći prvi put - prilikom formiranja Vlade 2012. godine, došao sam naknadno, kad su svi resori već bili podeljeni. Pitali su me šta bih voleo da preuzmem, a ja sam malo u šali, ali više u zbilji rekao - pa eto, dajte mi sport.

Ostajete li i dalje pri izjavi da FK Novi Pazar treba ugasiti ukoliko se ponovi incident sličan onom kad su navijači pištoljem pretili igraču?
- Grad Novi Pazar u klub godišnje uloži 400.000 evra, a rezultati su nikakvi. Uz to, stvara se loša slika da je grad nebezbedan, i to zbog nekoliko pojedinaca. FK Novi Pazar trenutno donosi više štete nego koristi, dok je nekad bilo drugačije. Zbog toga i kažem - ako se ovakvo stanje nastavi, trebalo bi ga ugasiti.

Šta treba uraditi da se to spreči?
- Ključne su dve stvari - da uprave svih klubova prekinu kontakt, koketiranje, kalkulisanje i trange-frange varijante s navijačima. Drugi uslov je da policija i tužilaštvo rade svoj posao.

Precizirajte „trange-frange varijante“?
- To su relacije koje se svode na razgovore tipa - daćemo vam pare, a vi nemojte da pravite probleme. To vodi u propast i može da funkcioniše samo na jednoj utakmici, a već na sledećoj imate novu ucenu i reket, što može da se generalizuje na svaki klub u zemlji. Nikad nisam bio direktno u kontaktu s tim dok sam bio u Humskoj, na sednicama UO se o takvim stvarima ne priča, ali mislim da toga sigurno ima i u Partizanu.

Imate li neki konkretan primer?
- Prošle sezone sam bio na utakmici u Pazaru, gde je jedan biznismen iz UO kluba rekao da je navijačima dao 2.000 evra da ne bi pravili incidente. Uradio je to iz najbolje namere, a ja sam ga pitao: „Da li si lud, pa na sledećoj utakmici će tražiti pet?“ Nažalost, tako je bilo. Kako naredni put nisu bili plaćeni, posle deset minuta su ubacili baklje na teren. Dakle, nije problem u Pazaru, nego u pojedincima i u tome što su navijači u Srbiji od toga napravili zanimanje.

Svi pričaju kako u fudbalu nema para, a biju se da uđu u Partizan, Zvezdu. Kako je to moguće?
- Tvrdim da u fudbalu ima nezasluženo velikih para za fudbalere, trenere i menadžere. I tu je kraj. Oni uzmu pare, sve drugo je čista dubioza. Svi klubovi su zaduženi kao Grčka.

Da nije razlog to što se klubovi ponašaju megalomanski, odlaze na pripreme u Antaliju, plate po 200-300.000 evra?
- Dolazimo opet do iste teme - to je zato što se ne zna vlasništvo u tim klubovima. Dok god imate samoupravljanje, tu sreće nema i tako će biti dok god imate UO gde sede ljudi koji ne donose nikakve pare, a o nečemu odlučuju i nešto se pitaju. Kad biste imali situaciju da neko da svoj novac, onda bi dobro merio i računao da li mu je bolje da ide u Antaliju ili u Staru Pazovu.

Vi predlažete da u UO sede ljudi koji će da donose novac?
- Da. Nijedan klub nema perspektivu ukoliko UO ne donosi novac, da li u vidu pozajmice ili donacije.

Jeste li davali svoj novac dok ste bili u Partizanu?
- Ne, odakle da dam? Zato sam izašao, jer sam rekao: „Ljudi, ovde treba da sede oni koji daju novac.“

Ako se privatizuju Partizan i Zvezda, da li će država dobiti novac?
- Plašim se da nema interesenata za privatizaciju, a to je jedini lek.

Da li je političarima mesto u sportu?
- Političar je najnepopularnije zanimanje u Srbiji, a ispada da su svi drugi kao časne sestre. To je zamena teza. U klubu treba da bude svako ko može da pomogne i donese svoj novac.