Mogerinijevu će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Maja Gojković i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ona će tokom posete održati i govor studentima Univerziteta

BEOGRAD - Potpredsednica Evropske komisije i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini posetiće danas Beograd, prvi put u tom svojstvu, a, kako se očekuje, glavna tema razgovora sa srpskim zvaničnicima biće dijalog Beograda i Prištine i primena postignutih dogovora.

Mogerinijevu će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Maja Gojković i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Ona će tokom posete održati i govor studentima Univerziteta, najavljeno je iz Brisela.

Šefica diplomatije EU dolazi u Beograd iz Prištine, a do posete dolazi mesec i po dana nakon poslednje runde dijaloga u Briselu, kada je postignut dogovor o pravosuđu. U međuvremenu, i dalje je otvoreno pitanje pune primene Briselskog sporazuma, pre svega u pogledu formiranja Zajednice srpskih opština, te dodatna komplikacija u vidu istupanja Liste Srpska iz kosovskih institucija posle odluke u Prištini o smeni ministra za povrata Aleksandra Jablanovića.

Mogerini je u intervjuu za "Koha ditore" ocenila da su Kosovo i Srbija angažovani za "potpunu normalizaciju odnosa" i da je sada, kao nikada pre, veoma važan nastavak dijaloga. "Mi znamo da se normalizacija odnosa ne može postići preko noći - traži vreme i nije lako", ukazala je ona i dodala da "smo od samog početka dijaloga svedoci konkretnog napretka".

Mogerini je kazala da ona pomaže i podržava dijalog obe strane "kako bi doneli konkretne promene za njhove narode", ali je istakla da ima još mnogo posla da se uradi posebno kada je reč o potpunom sprovođenju do sada postignutih sporazuma. "Dijalog će biti nastavljen i što pre treba naći moguća rešenja za niz otvorenih pitanja koja sprečavaju normalizaciju odnosa", kazala je Mogerini.

Kako je juče izjavila direktorka Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković, očekuje se da će tokom razgovora sa Mogerinijevom biti bliže definisani vremenski okviri za započinjanje procedure za otvaranje poglavlja 35. Ona je navela da očekuje da će teme razgovora srpskih zvaničnika sa Mogerini biti i nastavak dijaloga Beograda i Prištine, za koji je Beograd, kako je istakla, spreman, ali i predsedavanje Srbije OEBS-u.

Poslednja runda dijaloga održana je 9. februara, posle 10 meseci zastoja, i to je bio prvi sastanak kojim je posredovala Mogerinijeva otkako je 1. novembra prošle godine stupila na dužnost i prvi u kojem je delegaciju Beograda predvodio premijer Aleksandar Vučić.

Tada je parafiran sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.
Kako je novinarima rekao tada premijer, razgovori su bili teški, ali je izvučen maksimum u datim okolnostima.
Mogerinijeva je tada čestitala Vučiću i kosovskom premijeru Isi Mustafi i izrazila podršku za dalji napredak na putu EU.
Pre toga, poslednji susret pregovarača pod pokroviteljstvom bivše visoke predstavnice Ketrin Ešton održan je 31. marta prošle godine, a do zastoja je potom došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled zastoja u formiranju tamošnje vlade posle pokrajinskih izbora.

Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz EU su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja.
Iako je Beograd insistirao da se dijalog nastavi, kao i da se dogovoreno realizuje - pre svega formiranje ZSO, to nije bilo moguće, jer nije imao adekvatnog partnera u Prištini, koja je novog premijera dobila tek u decembru prošle godine, šest meseci nakon održanih parlamentarnih izbora.

Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih većinskih opština. Članstvo je otvoreno i za druge opštine uz saglasnost članica, a sporazumom je predviđeno da će Zajednica imati osnivački statut i da može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu. Pravne garancije će biti odgovarajući zakoni i Ustavni zakon (uključujući donošenje odluka dvotrećinskom većinom).

Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva Statut asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.

Opštine članice, u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonima, imaće pravo da sarađuju u sprovođenju svojih ovlašćenja kolektivno preko zajednice, a zajednica će imati puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. Imaće i dodatne nadležnosti, koje na nju mogu da prenesu centralne vlasti u Prištini.

ZSO će imati predstvničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu.
Sporazumom je takođe predviđeno da će postojati jedna policijska snaga na Kosovu koja će se zvati kosovska policija, dok će pripadnicima drugih bezbednosnih srpskih struktura biti ponuđeno mesto u odgovarajućim kosovskim strukturama.

Četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova prema sporazumu dobijaju regionalnog komandanta policije, kosovskog Srbina, što je realizovano. Sastav policije na severu odražavaće etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova.

Sporazum predviđa opštinske izbore na severu, što je realizovano, a takođe je predviđeno da se u sprovođenju dogovora mora poštovati princip transparentnosti finansiranja. Od strana se očekuje da intenziviraju razgovore o telekomunikacijama i energetici i da ih završe do 15. juna 2013, što nije realizovano. Jedna od tačaka predviđa da dve strane neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju napredak neke od strane na njenom evropskom putu.