Aleksandar Vulin za Kurir: Na žabama i puževima zaradio sam prve pare

BEOGRAD - Kad sam bio šesti razred osnovne škole, s drugovima sam u močvarama na Dunavu skupljao puževe i hvatao žabe, a onda sam ih prodavao otkupnim centrima. Nekada se to mnogo izvozilo. To su bili delikatesi - priseća se Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U intervjuu povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, ministar Vulin se priseća svog prvog posla, priča o jačini sindikalne organizacije u Srbiji, nezaposlenosti, kao i o tome da li su se i koliko oštre mere Vlade sukobljavale s njegovim komunističkim uverenjima.
- Prvi ozbiljniji posao imao sam na Železničkoj stanici u Petrovaradinu, gde sam kao osmak iz vagona istovarao džakove, gajbe i šta god bi drugo stiglo. Imam 43 godine i 20 godina radnog staža, od toga tri godine u državi.

Sindikati u Srbiji tvrde da su samo ukras u Socijalno-ekonomskom savetu (SES). Zbog čega se mišljenje sindikata me uvažava i da li je istina kad kažu da se sindikalno organizovanje svesno urušava?
- To nije tako. Sindikati su važan deo SES. Međutim, u savetu postoje tri strane - poslodavci, država i sindikati. Država mora da razmišlja i o jednima i o drugima. Najbolje bi bilo kad bi se sindikati i poslodavci o svemu dogovarali bez države, ali to nije moguće i zato je država tu da arbirtrira. Za razliku od prethodnih godina kad se SES okupljao jednom godišnje, ove godine smo već imali tri sednice. Možda su prethodne vlade zanemarivale sindikate, ali garantujem da ova vlast sigurno ne urušava njihovo delovanje.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je na izuzetno visokom nivou. Zbog čega Zakon o radu, kojim se najavljivalo zapošljavanje, nije urodio plodom?
- Nezaposlenost u Srbiji danas iznosi 16,8 odsto, dok je 2012. ona iznosila 25,8 odsto. Ni ja ovim nisam zadovoljan. Međutim, MMF je prognozirao da ćemo do kraja 2014. imati stopu nezaposlenosti od 20 odsto, a godinu smo završili sa 18 odsto. Stvari se pomeraju nabolje.

Prosečan srpski radnik oseća se obespravljenije nego ranije. Šta ćete uraditi u vezi s tim?
- Tako se oseća svaki radnik na svetu, pa i srpski, u ekonomiji u kojoj imate veću ponudu radne snage od potražnje. Mi smo doneli Zakon o radu, koji štiti prava radnika, ali jedina efikasna brana nije čak ni zakon, već okruženje u kojem se traži više radnika nego što ih ima na tržištu.

Prosečna penzija u Srbiji iznosi 23.000 dinara. Penzioneri tvrde da se smanjenjem penzija krši Ustav.
- Ta primanja su veoma niska, ali to nije problem delovanja samo jedne vlade. Što se ustavnosti tiče, ako ste prihvatili da vlada može da vam poveća penziju, onda je malo nelogično da ne prihvatite da može i da je smanji. Međutim, razumem penzionere. I moji roditelji su penzioneri i oni se baš ljute na mene. Kažu mi u šali: „Kad si došao na vlast, ti si prvo nama uzeo“. Ja im odgovaram da nisam kriv ja, već oni pre mene koji su neracionalno raspolagali novcem.

Na društvenim mrežama vas prozivaju zbog otvaranja lifta u domu za stare i penzionere u Apatinu. Zbog čega ste to uradili?
- To su zlonamerni komentari. Slobodno mi se smejte, ali moji korisnici koji su na mom obrazu, koji su moja odgovornost, imaju svoj lift, imaju novu vešernicu i kuhinju. Kao što su u domu samo rekli: „Možda je vama smešno, ali je to za nas velika stvar“. I za mene je to velika stvar. Da nismo uložili u dom, on bi bio zatvoren jer ne bi mogao da prođe licenciranje, 180 korisnika bi završilo na ulici, a ljudi koji tamo rade ostali bi bez posla.