Đorđe Vukadinović za Kurir: Toma Nikolić platformom za Kosovo spasava dušu

Đorđe Vukadinović, politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli, kaže da je očekivao ovolike podele u Srbiji nakon odluke o rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića, ali da veruje da naš narod, u stvari, i ne zna u vezi sa čim je pomenuta odluka suda. U intervjuu za Kurir Vukadinović govori i zašto je važno da Nikolić objasni poreklo svoje imovine, predsednikovoj platformi za KiM, kao i sukobu na relaciji Predsedništvo - Vlada.

Da li ste očekivali ovoliku podelu Srbije posle odluke o rehabilitaciji Draže?
- Nažalost, jesam. Mada sam se nadao da neće biti baš ovoliko strasti. A najgore je to što je sudska odluka u suštini trebalo da bude podsticaj nacionalnom pomirenju, a ne da vodi kopanju novih rovova. S tim što se sada više ne tuku po „šumama i gorama“, već ratuju saopštenjima i na društvenim mrežama.

Da li je to zaista podela na partizane i četnike ili mi Srbi samo tražimo razlog da se cepamo?
- Ima tu zaista malo i do nacionalnog karaktera, ali ima i razumljive frustracije i reakcije na višedecenijsko ideološko i jednostrano predstavljanje činjenica o „borcima za slobodu“ i „domaćim izdajnicima“. Srbija je realno imala dva antifašistička pokreta, a mnoge zemlje nisu imale nijedan. Žalosno je što su se oni međusobno borili i ubijali, loše je što su bili privezani za inostrane centrale, može im se staviti mnogo zamerki, ali svakako su - uz Poljake - bili ozbiljniji od većine evropskih pokreta otpora i njihovi potomci uglavnom mogu da budu ponosni na njih. A ostalo treba prepustiti istoričarima.

Da li verujete da naš narod zna šta se zaista dogodilo u Višem sudu?
- Uglavnom ne zna. Ljudi to shvataju crno-belo. Kao da su do juče partizani bili dobri, a četnici loši momci, a sada se to obrnulo, pa su sad četnici dobri, a partizani loši. Iako je sud samo konstatovao ono što je neosporno - da je suđenje Mihailoviću bilo nefer i prema sadašnjim i prema tadašnjim standardima.

Dogodio se teroristički napad u Kumanovu. Da li postoji mogućnost da dođe do nereda na KiM, kao i na jugu centralne Srbije?
- Uvek je moguće da dođe do prelivanja sukoba, pogotovo na tako politički trusnom tlu kao što su KiM i jug Srbije. No, ako u svemu ovome ima išta dobro, onda je to što su se svi mogli uveriti da priča o velikoj Albaniji nije samo priča. Nije isključeno - ili se ja bar nadam - da će posle događaja u Kumanovu doći do boljeg razumevanja i tešnje saradnje između balkanskih država, koje mogu biti žrtva velikoalbanske ekspanzije.

Premijer Vučić ide u Tiranu 27. maja. Kako ocenjujete njegovu posetu Rami baš u ovom trenutku?
- Čini mi se da su naše reakcije na Edija Ramu dvostruko neadekvatne, a nekad i licemerne. S jedne strane ima previše medijske grdnje i jeda, a istovremeno mu se previše popušta, prima se u posete i odlazi mu se na noge. Mislim da tu ima dosta taktiziranja, odnosno da su one grdnje za domaću upotrebu, da se zadovolji i umiri biračko telo, dok susreti služe da se međunarodnoj zajednici pošalje pouka kako smo kooperativni, civilizovani i spremni da otvaramo nove stranice u odnosima.

Pojavila se „krovna konstrukcija“ Nikolićeve platforme za KiM. Da li je to realno?
- Teško mi je da komentarišem nešto što nisam video - mada se proneo glas da sam učestvovao u izradi te platforme. U principu, podržavam svaki koncept koji se protivi priznanju kosovske nezavisnosti i zahteva da se sever Kosova i dalje tretira kao integralni deo pravnog i političkog sistema Srbije. Uostalom, on je tako i funkcionisao sve ove godine, dok ga ova vlast nije predala u nadležnost Prištini, grubo obmanjujući javnost i tamošnje Srbe. Tamo živi kompaktno srpsko stanovništvo koje ne želi da živi pod vlašću Tačija, Jahjage i Haradinaja, a mi ih naprosto guramo pod suverenitet republike Kosovo - i još ih lažemo da to ne radimo. A tzv. realnost je uvek rastegljiva kategorija. Realnost je da Nikolić i Vučić bez dozvole ne mogu u Prištinu, ali ni Tači i Mustafa nisu mogli u severnu Mitrovicu. Sada je ta realnost promenjena na srpsku štetu.

Zašto je Nikolić baš sada izašao s tom platformom, posle tri godine kako je na funkciji predsednika?
- Mislim da ta platforma ima najmanje dva cilja. S jedne strane, da posluži kao neka vrsta Nikolićevog političkog zaveštanja i „spasavanja duše“ - a možda i odskočne daske za naredni mandat. S druge strane, to može biti i neka vrsta izazova, rukavice bačene Vladi i premijeru. Ali da je imao ozbiljnu nameru da se konfrontira sa Vučićem kad je u pitanju Kosovo, Nikolić je to mogao da učini u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma. Sad je za to pomalo kasno. Sem ukoliko Putin i Moskva nisu doprineli ovom Nikolićevom iznenadnom „kosovskom buđenju“.

Da li će platforma za KiM produbiti jaz između Predsedništva i Vlade?
- Zavisi od toga šta će u konačnoj verziji platforme stajati. Nikolić je sklon da menja mišljenje i odustaje od svojih platformi. Ovo čak može biti i neka vrsta pomoći i podstreka Vladi da zaoštri odnos prema Prištini i Briselu, a može biti i običan smokvin list. Ali može biti povod za žešći sukob o kom se već dugo govori. Ipak, mislim da Nikolić u ovom trenutku više traži dogovor i uvažavanje nego što će da ide na direktan sukob sa Vučićem i Vladom.

Kakvu poruku šalje Nikolić svojim basnoslovnim bogatstvom u zemlji u kojoj narod jedva sastavlja kraj s krajem? Da li treba da objasni poreklo svoje imovine?
- Ne mislim da je to bogatstvo baš „basnoslovno“. Štaviše, verujem da ima mnogo bogatijih od njega, nego se on samo manje vešto skriva. Ima tu i elemenata kampanje. Ali svakako bi bilo i u njegovom interesu da tu stvar raščisti, pogotovo ako namerava da se upusti u trku za drugi mandat.

Da se sutra raspišu izbori, kakve bi šanse imao Nikolić?
- Solidne - ukoliko bi iza sebe imao jasnu podršku Vučića i SNS. Ali s obzirom na svoj rejting, i Dačić bi mogao da se nada. Ako mu zdravlje dopusti, sigurno će tu biti i Šešelj. Demokrate i „građanska Srbija“ takođe će morati da imaju svog kandidata. Sanda Rašković Ivić bi verovatno mnogima poremetila računicu, a biće tu sigurno i još neki „kandidat iznenađenja“. U svakom slučaju, biće to interesantna trka, za razliku od poslednja tri ciklusa, gde su se unapred daleko izdvajali Nikolić i Tadić. A da i ne govorimo o tome da bi, ukoliko se u međuvremenu promeni Ustav i povećaju predsednička ovlašćenja, i Vučić mogao da se kandiduje.

Pominje se da će Nikolić, pošto mu se završi mandat, formirati svoju stranku. Koliko je to realno? Šta bi time dobio Vučić, a šta Nikolić? Mogu li oni jedan bez drugog?
- Može svako bez svakoga, ali je uvek bolje pokušati zajedno. Pogotovo se stvara pogrešan utisak da Vučić lako može bez Nikolića. Ali nije baš tako. Jasno je da su zajedno mnogo jači i imaju širi manevarski prostor. Bez obzira na povremene kabinetske čarke, činjenica je da je Nikolić u nekoliko ključnih momenata stao iza Vučića i Vlade. I povodom Vladinih mera štednje i prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma i prilikom smene policijskog vrha. Inače, o toj navodnoj Nikolićevoj stranci govori se već najmanje dve godine, ali ja sumnjam da on ima želje i energije da po treći put pravi novu stranku. Uostalom, SNS je njegova stranka, on ju je doveo na vlast 2012. i bez obzira na to što su se stvari u međuvremenu izmenile, i dalje ima dosta podrške među članovima SNS.