Makedonija, Bosna i Kosovo su na ivici provalije, propasti institucija, urušavanja društva i eskalacije nasilja

U analizi koju je objavio američki „Forin afers“, jedan od najuticajnijih svetskih časopisa za međunarodne odnose, ocenjuje se da je Vašington preuranjeno prebacio odgovornost za region na Evropljane, čija strategija „štapa i šargarepe“ nije dala rezultat, dok Vladimir Putin ne bira sredstva, poput ekonomskih ucena i podrške vladi Nikole Gruevskog u Skoplju, da umanji uticaj Zapada. Makedonija, Bosna i Kosovo su, tvrde, da su na ivici provalije, propasti institucija, urušavanja društva i eskalacije nasilja.


MAKEDONIJA: Loša vlast gubi kompas

Makedonija je pravi primer neuspeha. SAD i EU ova zemlja slabo zanima, a Grčka je blokira na putu ka EU i NATO. Vlast ređa skandale, a protiv nje su se, u građanskim protestima, ujedinili Makedonci i Albanci. Medijsku cenzuru aktivnosti opozicije probija albanska TV „Alsat“. Usred toga, javlja se opasnost od albanskog ekstremizma, kao poručena za premijera Gruevskog, koji igra na kartu nacionalizma i na tvrdnju o međunarodnoj zaveri. „Deluje da je Gruevski rešen da se bori za vlast do kraja, ostavljajući stabilnost Makedonije u ruševinama.“

Bosna i Hercegovina: Država pred raspadom
„Ako je Makedonija u akutnim bolovima, Bosna se suočava sa dubokom i gotovo neizlečivom povredom“, konstatuje se u analizi. Kao najopasniji faktori, pored stalnog međuetničkog nepoverenja, navode se radikalni islam i ruski uticaj, a za političke lidere Srba i Hrvata ocenjuje se da već vuku konkretne poteze za podelu države. Rezultati popisa koji će biti objavljeni u junu, kao i 20. godišnjica masakra u Srebrenici mogli bi dodatno da ugroze krhku zemlju, koja bi utonula u novi rat u slučaju referenduma o ostanku Republike Srpske u BiH.


Na Kosovu islamisti i nacionalisti
Kosovo je „u jadnom stanju“, upozorava „Forin afers“. Kao posebna opasnost navode se radikalne opcije za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, što bi otvorilo novi sukob sa Beogradom. Priština je počela da zauzima tvrd stav u dijalogu u Briselu, a u isto vreme se primećuju znaci pojačanog islamskog radikalizma. „Velika je briga da bi islamisti mogli da nađu zajednički jezik sa radikalnim albanskim nacionalistima. Brisel i Vašington treba da pritisnu albanske lidere da napreduju u reformama u vladavini prava“, piše u analizi.