JOHANES HAN ZA KURIR: Srbi, imate moju podršku!

Moramo da iskoristimo pozitivan trend u odnosima sa Srbijom, a to podrazumeva napredovanje ka otvaranju prvih poglavlja. Nadam se da će to uskoro biti moguće. Takođe, pozdravljamo uzvratnu posetu premijera Aleksandra Vučića Tirani i smatramo da je to pozitivan korak ka jačanju regionalne saradnje i razvijanju dobrosusedskih odnosa. Ovo je za Kurir izjavio Johanes Han, komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju, u svom prvom intervjuu za srpske medije posle posete Beogradu 7. maja.

Premijer Aleksandar Vučić zatražio je da pregovori budu otvoreni u junu. Da li mislite da je Srbija spremna za to? Možemo li da računamo na vašu podršku?
- Definitivno možete da računate na moju podršku, budući da već radim na tome. Ali, prvo, Srbija mora da ostvari rezultate - dinamika pregovora zavisiće od napretka u ključnim oblastima, a to su vladavina prava i sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu s Kosovom uz posredovanje EU. Srbija je ostvarila veliki napredak i sada je važno da nastavi da preduzima konstruktivne korake da bi potvrdila svoju posvećenost ovom procesu. Nakon moje nedavne posete Beogradu, uveren sam da je ova poruka bila jasna i da će Vlada uraditi sve što je potrebno kako bi Evropska komisija mogla da predloži otvaranje pregovaračkih poglavlja.

Koje bi poglavlje moglo da bude otvoreno prvo?
- Evropska komisija je prošle godine već predložila otvaranje poglavlja 32 (finansijska kontrola), koje je tehnički spremno. To bi se moglo uraditi brzo, pod uslovom da postoji saglasnost država članica. Međutim, moramo da uzmemo u obzir činjenicu da, prema pregovaračkom okviru EU za Srbiju, poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, i poglavlje 35, o normalizaciji odnosa s Kosovom, moraju biti otvorena na početku pregovaračkog procesa. Nadam se da ćemo uskoro moći da ostvarimo napredak u vezi s poglavljem 35, pod uslovom da se održi zamah u dijalogu između Beograda i Prištine. Štaviše, budući da je rad na poglavljima 23 i 24 već daleko odmakao, stvaraju se uslovi da se u bliskoj budućnosti otvore i ta poglavlja. Poštujem napore koje je Srbija uložila u tom pogledu i sa zadovoljstvom sam primio revidirane akcione planove koje mi je premijer Vučić uručio u Beogradu. Moje službe trenutno analiziraju ove planove.

Da li je realno očekivati da poglavlje 35 bude otvoreno do septembra?
- Ne želim da spekulišem o rokovima jer to, kao što sam rekao, zavisi od napretka na terenu. Nadam se da uskoro možemo postići još opipljivih rezultata. Čim se utvrdi da je ostvaren dovoljan napredak u primeni postignutih sporazuma, ono može biti otvoreno relativno brzo.

Koje su to zemlje još uvek „neodlučne“ i, kao što ste naveli, koje koče otvaranje pregovaračkih poglavlja?
- Prema pregovaračkom okviru, prioritet je otvaranje poglavlja 23, 24 i 35 u ranoj fazi pristupnih pregovora. Ovo je stav koji dele sve države članice. Budući da nije postignut dovoljan napredak u oblastima na koje se odnose ova tri poglavlja, ona još uvek ne mogu biti otvorena. U vezi s tim, najvažnija stvar za Srbiju je da se postara da obezbedi potrebnu saglasnost država članica za otvaranje poglavlja. Svih 28 država članica ponovilo je stav da očekuje otvaranje prvih poglavlja. Uveren sam da će ova saglasnost biti postignuta veoma brzo. Imajući to u vidu, bilo bi najbolje za Srbiju da nastavi da sprovodi reforme, napreduje u pristupnim pregovorima i dijalogu s Kosovom. Ovakav pristup približiće Srbiju ostvarenju njenog strateškog cilja - članstva u EU.

Vi ste jedan od pokrovitelja sastanaka šestorke zapadnog Balkana, koji su rezultirali dogovorom o projektima koji će povezati narode regiona. Šta je krajnji cilj tih sastanaka?
- Cilj je da strane prvo postignu saglasnost, a zatim izgrade ključne transportne koridore u regionu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da 21. aprila dočekam premijere u Briselu. Deklaracija koja je usvojena tog dana, kao potvrda dogovora o ključnoj transportnoj mreži, predstavlja veliki uspeh. Sledeći korak je izrada jedinstvenog plana i realizacija ovih projekata, koji bi trebalo da budu završeni do 2030. Ovo je bio tek početak našeg programa povezivanja. Na sličan način ćemo pristupiti energetskim interkonekcijama, a razmatramo i druge oblasti saradnje. Međutim, taj program se ne svodi samo na bolju povezanost partnerskih zemalja u fizičkom smislu. Ovi projekti će učiniti zapadni Balkan primamljivijim mestom za poslovanje, na taj način podstičući privredni rast i otvaranje radnih mesta. Povrh toga, ovo je i projekat mira i pomirenja. On doslovno gradi mostove saradnje zasnovane na zajedničkim ciljevima. U ovom procesu zemlje zapadnog Balkana udružuju snage da izgrade i oblikuju zajedničku budućnost.

Premijer Albanije Edi Rama tvrdi da je njegova izjava o ujedinjenju Albanije i Kosova izvučena iz konteksta i da odnosi Srbije i Albanije nikada nisu bili bolji. Šta mislite o tome nakon poslednjeg sastanka u Briselu i sastanka Rame i Vučića? Da li su odnosi dve zemlje stvarno na zavidno visokom nivou?
- Imao sam zadovoljstvo da poželim dobrodošlicu premijerima pre njihovog bilateralnog sastanka jer su se susreli u mojoj kancelariji. Mogu vam reći da su obojica imali veoma konstruktivan pristup - preda mnom su bili lideri dve susedne zemlje koji otvoreno razgovaraju o izazovima s kojima se obe države suočavaju. Zapravo, tokom pola dana koje sam proveo u Briselu sa svim premijerima, stvarno sam bio ohrabren njihovom razmenom mišljenja. Zajednički cilj svih njih bio je da nađu jedinstvena rešenja za probleme s kojima se svi suočavaju. Svi su se oni usredsredili na ono što ih spaja i na zajedničku budućnost, a ne na podele iz prošlosti. To je ono što i građani očekuju.

U najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji navodi se da je Srbija ostvarila veliki napredak u procesu pristupanja EU, ali i da su potrebne temeljnije strukturalne reforme, kao i veća zaštita nacionalnih manjina i primena Briselskog sporazuma. Kako vi ocenjujete stanje u ovim oblastima?
- Vlada Srbije je krenula u ambiciozne ekonomske i strukturalne reforme, za koje sam uveren da će dovesti do stvaranja privlačnijeg poslovnog okruženja, oživljavanja privrede, poboljšanja konkurentnosti i otvaranja novih radnih mesta. Sada očekujemo sprovođenje novih reformi usmerenih na jačanje pravosudnog sistema, borbe protiv korupcije, medija i javne uprave. Isto važi i u pogledu zaštite nacionalnih manjina, koja mora biti zagarantovana u svim delovima zemlje, uključujući obrazovanje, upotrebu manjinskih jezika, zastupljenost u medijima, očuvanje verskog identiteta i zastupljenost u javnoj upravi. Sve ove mere imaju potencijal da unaprede efikasnost uprave i institucija u Srbiji, ojačaju poverenje građana u institucije i poboljšaju kvalitet života.

Da li su mediji u Srbiji slobodni, ili je njihova sloboda ugrožena?
- Ja lično i cela EU pridajemo ogroman značaj slobodi medija u svim njenim oblicima. To je osnovno pravo, koje se ne sme dovoditi u pitanje i jedan je od ključnih uslova u pregovorima o proširenju koji mora biti ispunjen pre sticanja članstva. Pažljivo pratimo situaciju i na kristalno jasan način saopštavamo našu procenu u izveštaju o napretku koji se objavljuje svake godine. U više navrata smo izražavali zabrinutost zbog sve gore situacije u pogledu slobode izražavanja u Srbiji, naročito kad je reč o pretnjama i nasilju prema novinarima, u slučajevima intervencija usmerenih protiv određenih veb-sajtova, sve izraženijoj autocenzuri, neprimerenom mešanju u uređivačku politiku i nedovoljnoj transparentnosti vlasničke strukture medija. Zabrinut sam zbog uklanjanja s programa tok-šou emisija u kojima se iznose kritički stavovi i zbog optužbi protiv novinara. Više puta sam razgovarao o ovim temama s predstavnicima vlasti na otvoren i konstruktivan način i nastaviću da to činim.