Njujorški konzervativni republikanski magazin "Nešnal Rivju" u svom jučerašnjem broju navodi da je Kodi Šerer, blizak saradnik Hilari Klinton, pregovarao 1995. godine sa porodicom Radovana Karadžića o smanjenju kazne za ratne zločine.

Kodi Šerer, blizak saradnik Hilari Klinton, koja ima najizglednije šanse da naredne godine bude kandidat demokrata za predsednika SAD, pregovarao je 1995. godine sa porodicom Radovana Karadžića o smanjenju kazne za ratne zločine ako se dobrovoljno preda.

Ovo u svom jučerašnjem broju navodi njujorški konzervativni republikanski magazin "Nešnal Rivju".Prema pisanju ovog lista, Šerer se Karadžićevoj porodici lažno predstavio kao "američki diplomata" koji ima ovlaštenje da pregovara u ime administracije Bila Klintona.

"Šerer je Karadžićevima rekao da je na direktnoj vezi ne samo sa svojim zetom Strobom Talbotom, koji je bio zamjenik državnog sekretara, nego i sa tadašnjim državnim sekretarom Medlin Olbrajt, pa čak i sa samim predsjednikom Klintonom", navodi list, podsjećajući da je Karadžić već bio optužen za masovna ubistva Bošnjaka, genocid u Srebrenici i ratne zločine.

"Nešnal Rivju" dalje piše da se tom temom ranije bavio i "Vol Strit Žurnal", koji je 1999. godine stupio u kontakt sa Karadžićevom porodicom. Oni su "Žurnalu", navodno, rekli da im je Šerer rekao da, ako pokaže "njegovim prijateljima" da je Karadžić spreman započeti ozbiljne pregovore, neće se desiti vojna akcija za njegovo hapšenje.

radovan-karadzic.jpg
Rojters 

"Posle je o celom slučaju sprovedena i istraga u Stejt departmentu, koja je pokazala da su Srbi Šereru platili 25.000 dolara za taj posao, mada su sami Srbi kasnije tvrdili da su mu platili mnogo više", piše "Nešnal Rivju".

Takođe, kako se navodi, američka vlada nije odobrila ove Šererove planove, ali je Talbot bio upoznat s njima barem godinu dana pre nego što je Stejt department zatražio da prekine.

"Talbot se odlučio da mu saopšti da prekine tek kada je saznao da je Šerer srpskim kontaktima davao netačne informacije da SAD podržavaju podelu BiH, a ne zato što je pregovarao sa srpskim vojskovođom optuženim za genocid", navodi list.

Inače, tokom objavljivanja serije tekstova "Nezavisnih" o deklasifikovanim dokumentima CIA pisano je i o svedočanstvu Džona Ganona, zamenika direktora CIA, pred Odborom za bezbednost američkog Kongresa 23. jula 1996. godine.

"Nakon misije Ričarda Holbruka prošle sedmice, Karadžić je 19. jula najavio da će napustiti pozicije predsednika stranke i vlasti, i prestati sa javnim pojavljivanjima. Sa 22. julom, od 19. jula nijedan medij više nije izveštavao o Karadžiću", navodi se u dokumentu.