Srbija bi, na osnovu ekonomskih parametara, za deset godina mogla da bude članica Evropske unije, ocenio je danas šef kancelarije u Briselu nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić

BEOGRAD - Srbija bi, na osnovu ekonomskih parametara, za deset godina mogla da bude članica Evropske unije, ocenio je danas šef kancelarije u Briselu nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić.

On je na Ekonomskom samitu Srbije u Beogradu kazao da ne treba očekivati da će Srbija za pet ili sedam godina ući u EU, već možda za deset godina, i da taj period treba u najvećoj meri iskoristiti za privredni razvoj. Zemlje Zapadnog Balkana, po njegovim rečima, pogođene su porastom siromaštva i raslojavanja stanovništa, i da EU treba da im pomogne u ekonomskom oporavku.

"U celom regionu nacionalna bezbednost je najviše ugrožena ekonomskim nedostacima i perspektivama", istakao je Reljić. On je ocenio da od Rusije, Kine i Turske ne treba očekivati velike investicije na Zapadnom Balkanu, navodeći da Rusija nema ekonomski interes da ulaže u region koji je u sferi uticaja EU, a da su za Kinu to sitne cifre.

"Uticaj tih zemalja na ekonomiju regiona je sitan u odnosu na stepen povezanosti regiona sa EU", kazao je Reljić. On je ukazao da zemlje regiona treba da traže dodatni novac iz EU za ulaganje u infrastrukturu i da se uključe u što većoj meri u nemački i italijanski proizvodni lanac, jer su te dve zemlje najviše ekonosmski prisutne u regionu.

Reljić je rekao da se 80 odsto ukupne razmene zemalja Zapadnog Blakana odnosi na EU i da su prvom mestu Namačka i Italija, dok je razmena sa Rusijim na drugom mestu, ali je više od 10 puta manja nego sa EU i odnosi se energente. On je podsetio da je godišnji deficit zemalja Zapadnog Balkana u razmeni sa EU 8,5 milijardi evra.

"Sukob Zapada i Rusije oko Ukrajine nema suštinskog odraza na region zato što, ako se pogleda lanac NATO zemalja, ne postoji mogućnost da Rusija vojno intrveniše na tom prostoru", istakao je Reljić.