Čarls Kroford za Kurir: Cilj rezolucije o Srebrenici nije da svrgne Dodika
Velika Britanija je uputila SB UN zahtev za usvajanje rezolucije o Srebrenici. Sličan zahtev je poslat EP. Mislite li da ovaj postupak ima političku pozadinu?
- Ne. Nacrt rezolucije pod britanskim pokroviteljstvom nisu „zahtevi“, već „predlozi„. Najvažnije je da se razume da je masakr u Srebrenici bio nešto daleko izvan „uobičajenih“ gadnih zverstava bosanskog konflikta. Profesionalni vojnici i oficiri JNA s profesionalnom obukom zarobili su na hiljade svojih sugrađana - i sistematski ih pobili. Sukcesivno političko rukovodstvo u Beogradu je insistiralo na tome da ni srpski narod kao celina niti pak vrhovna komanda u Beogradu ne smeju da se smatraju odgovornim za ova ubistva, i takođe su isticali da je srebrenička enklava korišćena od strane bosanskih muslimana kao baza za napad na obližnja srpska područja. Ali oni su podrili i diskreditovali svoj slučaj, ne sarađujući u potpunosti s Tribunalom, i povrh svega su dozvoljavali da se najviši odgovorni oficir krije u Srbiji mnogo godina pod njihovom aktivnom ili pasivnom zaštitom. To je verovatno bilo najgore zverstvo u Evropi u poslednjih 50 godina, prvoklasni ratni zločin koji užasnošću kopira masakr Srba od nacista u Kragujevcu. Ispravno je upamtiti i priznati ovaj zločin na njegovu 20-godišnjicu. Srpsko rukovodstvo i ono u RS dobro će postupiti prihvatajući to bez ikakve dvosmislenosti, i da dobro razmisle kako će loše izgledati njihovo okolišanje u vezi sa različitim aspektima slučaja sa Srebrenicom van njihovih granica.
Da li delite mišljenje da zapadne zemlje žele da iskoriste usvajanje rezolucije o Srebrenici radi svrgavanja predsednika RS Milorada Dodika?
- Ne. Ta ideja je smešna. Evropski i ostali zapadni lideri imaju jednostavna očekivanja. Naime, da svi lideri u bivšoj Jugoslaviji prihvate svoju političku i moralnu odgovornost kao lideri i da rade na poboljšanju teških situacija, a ne da igraju igre s njima. Današnja Evropa i moderni život kao celina imaju zabrinjavajuće „kontradikcije“ i tenzije. Potrebni su nam lideri koji marljivo i dobro rade da poboljšaju mudru saradnju, ne lideri koji se igraju podela zbog banalnih sebičnih kratkoročnih prednosti.
Da li očekujete da se Vučić pojavi na 20-godišnjicu u Srebrenici? Da li je to dobra poruka međunarodnoj zajednici?
- Savetovao bih premijera Vučića da se ne fokusira na slanje poruka, dobrih ili onih drugih, „međunarodnoj zajednici“. Umesto toga, treba da odluči da radi šta je ispravno i principijelno kao gest poštovanja prema žrtvama ovih ratnih zločina i njihovih porodica. Časno i toplo ponašanje nikad nije besmisleno. Naprotiv, pokazuje samopouzdanje i predstavlja liderstvo.
Predsednik Tomislav Nikolić je otkazao posetu Sarajevu s objašnjenjem da će morati da sačeka bolja vremena. Koliko je zapravo drugačija njegova politika od politike premijera?
- U današnje vreme pomno ne pratim vašu politiku da dam mišljenje o tome! Ali uvek je primamljivo da se sačekaju „bolja vremena“ kako bi se održali takvi sastanci na visokom nivou. Kao bivši diplomata, rekao bih da ponekad lideri moraju da razgovaraju jedni s drugima licem u lice zato što su pitanja teška. Zbog toga su oni plaćeni.
Srpski odnos s Rusijom u kontekstu ukrajinske krize je jedna od glavnih tema poslednjih meseci. Vučić je najavio da ćemo tražiti alternativne izvore gasa. Da li je taj potez objava srpskog okretanja leđa Rusiji?
- Sumnjam u to. Svaka normalna vlada će želeti da ima neku fleksibilnost u snabdevanju ključnim energentima kao što je gas. Ali takođe treba da održava dobre odnose s postojećim snabdevačima. Gas dolazi u vašu kuću kroz složen kompleks mreže cevi, tako da je diversifikacija izvora energije spora i skupa. Očekujem da će Srbija još dugo da se snabdeva ruskim gasom.
Srbija je potpisala Briselski sporazum, ali još postoje mnoga nerešena pitanja. Da li će EU na kraju insistirati da Srbija prizna nezavisnost Kosova ili će biti još jednog kompromisnog rešenja?
- Težina mišljenja EU leži u očekivanju da Srbija i Kosovo reše međusobne razlike kao uslov za ulazak u EU. To je pošteno - zašto bi EU trebalo da primi dve članice koje ne mogu da se međusobno dogovore o mnogim osnovnim pitanjima? U svakom slučaju, nekoliko godina će proći pre nego što Srbija bude bila spremna za članstvo u EU, a sama EU će možda imati mnogo promena ili preokreta u međuvremenu! To bi moglo da stvori nove mogućnosti za maštovita rešenja.
Da li će rešenja za slične krize širom sveta biti primenjiva u našem slučaju? Postoji mišljenje da bi moglo biti primenjivo rešenje krize kao između dve Nemačke?
- Ima mnogo opcija i presedana. U zavisnosti od toga kako se situacija razvija, lukave diplomate bi mogle da identifikuju jezik koji na neki način daje dovoljno sigurnosti za sve uključene. Možda bi to bilo dovoljno da Srbija formalno prihvati de fakto nezavisnost Kosova, ali da ga ne prihvati de jure. Ključno je da i Kosovo i Srbija treba da se fokusiraju na ono što im je zajedničko, ne na ono što ih deli.
Deo problema je što Priština ne vidi stvarnu potrebu da se povuče iz „maksimalističkih“ pozicija. Tako da imate glupi ćorsokak. Srbija uspešno blokira ulazak Kosova u UN. Kosovo uspešno blokira ulazak Srbije u EU. Rezultat? I Srbija i Kosovo su primetno siromašniji.
Vučić je prvi srpski političar koji je zvanično posetio Albaniju. Da li takav potez može popraviti odnos između dve zemlje?
- Naravno. Srbija je jedna od najvećih zemalja u regionu. Što više dopre do svojih komšija u pozitivnom, sveobuhvatnom duhu, biće bolje za sve, uključujući i samu Srbiju.
Da li je ovaj potez pokazao da možemo biti regionalni lider u širenju pomirenja i pacifikacije na Balkanu?
- Da. Srbija naravno da ima težinu da bude, u principu, ozbiljna sila za stabilnost i razvoj. Ali da se to postigne u praksi, znači da mora da bude ozbiljna. To znači da prihvati odgovornost da predvodi, uključujući i pitanja kao što su Srebrenica, Kosovo i, naravno, Ukrajina.
Srbija očekuje otvaranje pregovaračkih poglavlja s EU pre kraja godina. Da li mislite da smo realni u svojim očekivanjima?
- Previše daleko sam od detalja da bih vam dao pouzdano mišljenje. Ali upamtite da su ovi veliki dosadni paketi EU reformi zapravo stvari koje Srbija treba da uradi zbog sopstvenih interesa!
Da li se slažete da Srbija ima najteži put ka pridruživanju EU?
- Koga je briga ko je imao najlakši, a ko najteži put? Srbija je imala ogromne prednosti kad se Hladni rat završio i u potpunosti ih je protraćila. Kombinovana „cena miloševićizma“ za Srbiju (tj. bogatstvo koje ste izgubili ne razvijajući se, skromna dva odsto za 25 godina) meri se stotinama milijardi dolara. Kao što mi u Engleskoj kažemo: ako hoćeš da izađeš iz rupe, prvo moraš da prestaneš da kopaš! Ponekad zaključujem da previše balkanskih lidera i eksperata preferira da bude u rupi i naglas se svađa zbog zajedničke nepravde rupa i ko „zaslužuje“ najveću, najtamniju rupu, umesto da marljivo rade da izađu iz nje.
Vučić je tokom ekonomskog foruma u Beču rekao da nas EU ucenjuje pitanjem Kosova. Da li ovakva izjava može da naudi Srbiji?
- Šta vi mislite?
Mislite li da se odnos između Srbije i Hrvatske stvarno popravio u proteklih nekoliko godina?
- Postoji elementarni regionalni trend „normalizacije“ i možda čak i neki novi zajednički smisao mogućnosti jugosfere. Ali obe zemlje su strašno podbacile. Globalni terorizam je važno pitanje.
Mnogi pripadnici ID su poreklom s Balkana, da li je to razlog da se očekuju incidenti u regionu? Kako se nositi s ovom pretnjom?
- Nažalost, mnogi regruti Islamske države dolaze i iz moje rodne zemlje. Ne postoji lak odgovor. Strpljiv policijski rad i politika s naglaskom na obostrano poštovanje, ali čvrsto predupređivanje ekstremističkog ponašanja je to što pravi razliku.
O poseti premijera Velike Britanije
KAMERON JOŠ NEĆE U SRBIJU
Da li je realno očekivati da premijer Velike Britanije poseti Srbiju u nastupajućem periodu?
- Pitajte britansku ambasadu! Pretpostavljam da trenutno Dejvid Kameron ne vidi takvu posetu kao prioritet, s obzirom na sve ono što se dešava u Evropi.
O Srbiji
UBISTVO ĐINĐIĆA - NAPAD NA REFORMSKI ZAMAH
Koliko je Srbija napredovala od vaše diplomatske misije u Beogradu?
- Ubistvo Zorana Đinđića je bio šokantan i tragično uspešan napad na srpski reformski zamah. Mnogi koje poznajem, a rade u Srbiji ili sa Srbijom zadovoljni su društvom, ali su razočarani onim što se desilo u ekonomiji od tada. Često idem u Varšavu. Osećaj energije, cilja i samopouzdanja je neverovatan. Iz onoga što čujem, Beograd nije takav: previše birokratije i opresivno preveliko oporezivanje kako bi se održale loše organizovane državne strukture, koje Srbija ne može da izdržava.
SANJAJTE VELIKE SNOVE, ČESTITAM VAM NA IZVRSNOSTI: Predsednik Vučić uručio ugovore mladim lekarima i tehničarima - Još osam doktora se vraća iz inostranstva