Zapad je svojom intervencijom prilikom rušenja Slobodana Miloševića više odmogao nego što je pomogao – glasi provokativna teza knjige „Fabrikovana revolucija“ autorke Marlene Šperi

O knjizi „Fabrikovana revolucija“ (Engeenering Revolution) američko-holandske autorke Marlene Šperi (Spoerri), piše Noje cirher cajtung, a prenosi Dojče vele.

Cirher cajtung najpre navodi da je svrgavanje Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine bio je odlučujući trenutak u istoriji promocije demokratije:

"To je bila prva uspešna demokratska revolucija posle Hladnog rata koja je imala značajnu podršku iz inostranstva. Zbog četiri izgubljena rata i ekonomske bede, srpski vladar proigrao je podršku naroda; u septembru 2000. godine, njegov protivnik Vojislav Koštunica izabran je za predsednika. Miloševićev pokušaj da pokrade izbore, izveo je pola miliona ljudi na ulice Beogradu. Autokrata je bio gotov.

Američke i nemačke stranačke fondacije – Nacionalni demokratski institut, fondacije 'Konrad Adenauer' i 'Fridrih Ebert' – podržavale su inicijative političkog i građanskog društva koje su potom, nakon rušenja Miloševića, postale proizvodi za izvoz. Takav primer je studentski pokret 'Otpor' koji je kampanjom kojom je mobilisao društvo doprineo pobedi Koštunice i koji je potom transformisan u konsultantsku firmu. 'Obojene revolucije' u Gruziji i Ukrajini, kao i 'Arapsko proleće', direktno su ili indirektno inspirisani 'Otporom'.

Međutim, istorijska događanja ni izbliza nisu bila tako pravolinijska, ukazuje Marlen Šperi.Pravi događaji prilično su zamućeni mitovima. Stranačke fondacije i njihovi međunarodni donatori doprineli su uspehu kojeg u suprotnom u toj meri ne bi bilo, tvrdi Šperi. Novinari i akademski građani doprineli su stvaranju mita.


Njena provokativna teza glasi: međunarodna podrška bila je uglavnom neefikasna, a tamo gde je i imala uticaj, to je bilo kontraproduktivno. Autorka za to navodi jedan jedini konkretan primer: zvanične sastanke predstavnika zapadnih vlada sa srpskim opozicionim političarima pred izbore, što je režimu omogućilo da opoziciju prikaže kao strane agente.

Autorka, inače UN oficir pri nevladinoj organizaciji 'Nezavisni diplomata' (Independent Diplomat), istovremeno kritikuje bivšeg specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka jer se pre i nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, sastajao isključivo sa Miloševićem, ignorišući opoziciju.

Noje cirher cajtung na kaju navodi da je "glavni problem" knjige Fabrikovana revolucija taj što autorka uvek iznova iznosi tvrdnje koje, uprkos brojnim intervjuima sa tadašnjim zvaničnicima, empirijski ne može da dokaže. Šteta. Knjiga je veoma zanimljiva kao opis strane podrške demokratizacije u Srbiji, ali je, kao procena te epizode, daleko manje uspešna“, zaključuje švajcarski list.