Priznavanjem "nezavisnosti Kosova" iz 2008, Vlada Crne Gore se odrekla Metohije, nekada svoje teritorije. Razgraničenje sa Srbijom urađeno je pre 102 godine, posle balkanskih ratova

KADA je Đukanovićeva Vlada u noći 9. oktobra 2008. godine priznala "nezavisnost Kosova" to je značilo odricanje i dela teritorije koji je nekada pripadao Crnoj Gori, a to je Metohija. Pogazili su suverenisti zavet kralja Nikole Petrovića da je Metohija crnogorska koju je on ovenčao u pesmi "Onamo namo".

Isprovocirani rezolucijom parlamenta u Prištini koja traži da joj Podgorica vrati 12.000 hektara zemljišta, predstavnici Demokratskog fronta najavili su rezoluciju da se Crnoj Gori vrate granice iz 1913. godine, kada je Metohija bila njen deo.

- To što je Priština uradila klasični je atak na suverenitet Crne Gore - kaže Milan Knežević. - Tražićemo granice Crne Gore iz 1913!

A razgraničenje sa Srbijom pre 102 godine urađeno je posle balkanskih ratova u oslobođenim krajevima. Mirko Mijušković, punomoćnik crnogorskog kralja Nikole Petrovića u pregovorima sa kolegom iz Srbije Milošem Božanovićem, zastupnikom Petra I Karađorđevića, nije krio zadovoljstvo učinjenim.

- Postavljena granica ne može da spreči, niti ima nameru da ukoči zajednički život, i ona može značiti samo vekovima čekanu i garantiju za svetlu zajedničku budućnost. Za taj politički jak život potrebna je jaka ekonomska podloga i Crna Gora nema veće želje, nego da Srbija izlazeći svojom trgovinom na more, izvede na Bar svoju glavnu trgovinsku venu - što će s pitanjem dotle uređenim činiti jaku garantiju za budućnost, zajednicu i napredak obadve zemlje - rekao je Mijušković.

TAČI DA SE ZAMISLI

- Ako bi Hašim Tači vratio ono sve što je do 1945. godine bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora - ocenio je mitropolit Amfilohije.

- U to, naravno, spadaju još Pelješac, Ston, Mljet, Dubrovnik, teritorija do Neretve, zatim Raška oblast, Nova Varoš, Novi Pazar do Mitrovice, i do Đakovice i Prizrena.

I Sveti Petar Cetinjski imao je plan stvaranja srpskog carstva i bilo je reči da on bude kralj Dalmacije i da Dubrovnik i ceo taj kraj budu u tom obnovljenom Dušanovom carstvu. Sve što se posle toga događalo i za vreme Petra II Petrovića Njegoša bilo je usmereno u tom pravcu što potvrđuje i njegova poezija.