Evropski komesar za socijalna pitanja Ginter Etinger je u ime Evropske komisije izrazio žaljenje zbog toga što je Rusija uložila veto u SB UN

STRAZBUR - Poslanici Evropskog parlamenta su danas na plenarnoj sednici u Strazburu velikom većinom glasova usvojili Rezoluciju o Srebrenici, uz amandman kojim se izražava žaljenje što Savet bezbednosti UN nije uspeo da donese sličnu rezoluciju zbog ruskog veta.

Uoči glasanja, poslanik Ivan Jakovčić predložio je da se doda amandman o ishodu jučerašnje sednice SB UN, kao i još jedan amandman kojim se pozdravlja što je Savet ministara BiH juče proglasio 11. jul danom žalosti u znak sećanja na srebreničke žrtve, što su poslanici prihvatili.

I tokom jutrošnje debate o rezoluciji u Parlamentu čule su se kritike na račun Rusije zbog ulaganja veta na predlog britanske rezolucije, a evropski komesar za socijalna pitanja Ginter Etinger je u ime Evropske komisije izrazio žaljenje zbog tog poteza Moskve.

Oštru osudu ruskog veta izrazilo je i nekoliko poslanika, uključujući Tanju Fajon i Andreja Plenkovića, koji su istakli da je tim važnije da Rezolucija EP bude usvojena.

U tekstu Rezolucije oštro se osuđuje masakr u Srebrenici, a kao krivci se označavaju snage bosanskih Srba na čelu sa generalom Ratkom Mladićem i “paravojne grupe”.

Iz finalne verzije teksta je, međutim, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka (EPP) da se za zločin okrive i “neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije”.

Poslanik Ivan Jakovčič, koji je inicijator rezolucije, je istakao da ona nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je cilj da se obezbedi da se takav zločin više ne ponovi.

“U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda”, rekao je hrvatski poslanik i dodao da je dobro i važno što će premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji žrtvama Srebrenice u Potočarima u subotu.

Gotovo svi poslanici su tokom današnje debate govorili o potrebi pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti, ukazujući da je i Evropska unija, nastala na ruševinama Drugog svetskog rata, primer da je to moguće.

Jedan od retkih disonantnih glasova čuo se od strane slovačkog poslanika sa krajnje levice Miroslava Ransdorfa, koji je za rat u BiH okrivio Sjedinjene Američke Države, a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića.