Svima kojima su dosadile evropske težnje posvećujem emocije Hrvata, Srba, žitelja Islanda, Belurosije, Ukrajinaca. Onim narodima koji u sebi nose evropske čežnje, rekao je Tusk.


VARŠAVA - Poljski premijer Donald Tusk upozorio je na redovnom skupu šefova parlamenata zemalja članica Evropske unije i kandidatskih zemalja u Varšavi da Evropa ne sme da se vrati na tačku u kojoj se rodila ideja ujedinjene Evrope i kao primer za ugled dao entuzijazam Hrvata, Srba ili žitelja Islanda.

"Moramo da pamtimo od čega je počeo put ka evropskoj ideji. Počeo je od iskustava rata i holokausta, od dramatične krize evropskog duha i materijalnih ruševina", kazao je poljski premijer evropskim parlamentarcima.

Tusk je naglasio da je glavno u evropskoj integraciji to da se takve stvari, kao ni hladni rat, gvozdena zavesa i komunizam više ne ponove.

"Svima kojima su dosadile evropske težnje posvećujem emocije Hrvata, Srba, žitelja Islanda, Belurosije, Ukrajinaca. Onim narodima koji u sebi nose evropske čežnje", rekao je Tusk. Poljski premijer podsetio je da su neke od tih zemalja kročile već na evropski put a neke samo što nisu.

"Njima nije dosadio taj veliki projekt Evrope i vredi verovati u smisao energije onih koji sanjaju o Evropi i vredi kazati onima kojima je Evropa dosadila da ne ometaju one koji u Evropu veruju", kazao je Tusk. Poljski premijer osvrćući se na sadašnje krize odlučivanja u EU i dileme naglasio je da veliki projekt koji nazivamo Evropa ne može da ostane da tapka u mestu.

Glavna dilema koja sada muči EU je da li treba da nastavi da se razvija kao do sada, polako, malim koracima, stvaranjem institucija i mehanizama koje otvaraju nove etape integracije ili u velikom skoku. "Jake političke unije nastaju samo silovito po sistemu velikog praska u periodima kriza", rekao je Tusk. Na samitu šefova nacionalnih parlamenata članica EU i zemalja kandidata koji se održavaju od 1963. godine a kome je domaćin Sejm poljskog parlamenta glavne teme su "Kriza Evropskog ujedinjenja", "Parlamentarna kontrola zajedničke spoljne i bezbednosno politike" i "Parlament, javno mnjenje i mediji" sa naglaskom na to kako vratiti poverenje Evropljanja u evropske institucije.