Bežali smo od smrti, a nismo ni znali koliko smo imali sreće što smo ostali živi, paleći sveću kaže 81-godišnja Ljubica Končar

BEOGRAD - Iako je prošlo tačno 20 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“, rane onih koji su 1995. prognani iz Hrvatske i koji su izgubili nekoga nikad neće zarasti.

Na jučerašnjem parastosu ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu koji je održao patrijarh Irinej okupile su se stotine prognanih ljudi i rođaka žrtava.
oluja-parastos-zrtve-ljubica-koncar.jpg
Zorana Jevtić 


Ljubica Končar (81), paleći sveću za stradale, seća se strašne sudbine Srba u Hrvatskoj 1995. Ona je s jednom torbicom napustila svoj dom i nikada se više nije vratila.
- Nisam mogla da uzmem ni lična dokumenta niti bilo šta od stvari. Prevozili su nas traktorima i kamionima, a do Beograda smo putovali 10 dana bez ičega. Gledala sam kako su jednu baku zapalili u rođenoj kući samo zato što je Srpkinja. Bežali smo od smrti, a nismo ni znali koliko smo imali sreće što smo ostali živi - kaže za Kurir Končareva.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta istakao je da u Hrvatskoj nema političke volje da se Srbima obezbede prava da budu ravnopravni građani.

(S. S.)

Aleksandar Vulin
ZLOČINCI MORAJU BITI KAŽNJENI

Ministar Aleksandar Vulin rekao je da mu je žao što se čekalo 20 godina da se progovori o „Oluji“.
- Svakom Srbinu Srbija je njegova zemlja. Bilo je krajnje vreme da to neko kaže. Iako ne mogu da se mire dželati i žrtve, treba da se mire deca, a oni koji su počinili zločine moraju biti kažnjeni - rekao je Vulin.