Suroi u analizi briselskih sporazuma poredi ZSO sa Republikom Srpskom, koju smatra najekstremnijom formom pokušaja da se izbegne "većinstvo"

PRIŠTINA - Prištinski publicista Veton Suroi, komentarišući domete najnovijih briselskih sporazuma konstatuje da je na Kosovu njihovim potpisivanjem stvoren novi entitet, o čemu su se, kaže, dogovodili premijeri Srbije i Kosova, uz posredovanje EU.

"Oni su potpisali da se taj entitet uspostavi na osnovu zakona Kosova kako onih koji su sada na snazi, pa tako i onih koji će tek biti izrađeni. Iako takav entitet ne postoji ni u Ustavu ni u zakonima Kosova, oni su se složilži da zajednički opiššu prirodu tog pravnog entiteta, od samog osnivanja, materiju koja će ga ispunjavati i odnose koje će imati sa centralnim vlastima u budućnosti", ocenjuje Suroi u autorskom tekstu za dnevni list Koha ditore. Opisujući detaljno elemente nove zajednice, a koju u Prištini zovu asocijacijom, Suroi takav naziv osporava i tvrdi da "naravno da taj pravni entitet nije nevladina organizacija".

"Teško bi bilo zamisliti da neki NVO ima prava koja su data asocijaciji. Na primer, da njeni zaposleni potpadaju pod Zakon o državnoj upravi, kao što će biti slucaj sa zaposlenima u Asocijaciji/Zajednici", primećuje Suroi. Naprotiv, taj pravni entitet oko kog su se složile dve vlade predstavlja teritorijalnu autonomiju kosovskih Srba, smatra Suroi i konstatuje da u njoj interesi kosovskih Srba dobijaju teritorijalnu formu. Unutar te Asocijacije/Zajednice, kako navodi, srpske vlasti će određivati ekonomski razvoj, prostorno planiranje, obrazovanje, zdravstvo, ali će moći da štite i sve ono što se smatra srpskim interesom. Istovremeno, primećuje Suroi, u momentu kada nešto identifikuju kao suprotno svom interesu, vlasti Asocijacije/Zajednice mogu da blokiraju izvršenje odluka na svojoj teritoriji, da traže izmene onih odluka donetih na centralnom nivou ili da ih potpuno ospore na raznim sudskim instancama, što podrazumeva i Ustavni sud. Ili da urade sve tri stvari ođednom.

Pominjući i poredeći pojmove većine i manjine u srpskom političkom diskursu od vremena Miloševića, Suroi u analizi briselskih sporazuma poredi ZSO sa Republikom Srpskom, koju smatra najekstremnijom formom pokušaja da se izbegne "većinstvo". On čak tvrdi da su osnovni principi na kojima je RS izgrađena (osim, kako kaže, onog genocidnog) takvi da ako su Srbi primorani da žive u državi BiH onda to mogu jedino u svom pravnom entitetu, bez mogućnosti da dođe do "većinstva".

A potpisivanje Sporazuma o asocijaciji u Briselu, predstavnici Beograda smatraju da su konačno onemogućili "većinstvo" na Kosovu, objasnivši u velikoj meri odakle ide ideološka početna tačka za ovo političko postignuće, konstatuje Suroi. Kritikujući kosovske predstavnike i njihov pokušaj da sporazum objasne tvrdnjama da u sporazumu ne postoje izvršne nadležnosti ili čak da je Srbija time priznala Kosovo, Suroi kaže da prištinski pregovarači time vređaju inteligenciju građana Kosova i kriju se iza loših prevoda ili iza ciljano dvosmislenih diplomatskih formulacija.

Negirajući sve pokušaje te vrste i navodeći primere, on zaključuje da su umesto društva posmatrača Srbi Asocijacijom/Zajednicom dobili pravni entitet koji će imati puni nadzor u vaznim oblastima života i svim pitanjima koja srpska zajednica smatra važnim ili za koja vođe Asocijacije/Zajednice smatraju da imaju za cilj unapredenje interesa Srba. "Puni nadzor", potencira Suroi, u ovom slučaju je preuzimanja odgovornosti nad određenim oblastima na određenoj teritoriji.